Stopa fertiliteta je veća jer se mladi vraćaju u zemlju, broj femicida se smanjuje, prosečna plata 2013. godine je bila 329 evra, naša stranka vodi najčistiju kampanju, jasan je napredak Srbije u izveštaju Evropske komisije - ovo su neke od najupečatljivijih, ali i najčešće ponavljanih neistina političkih aktera tokom izborne kampanje. U prvih mesec dana Istinomer je zabeležio skoro 60 manipulativnih izjava kandidata, među kojima dominiraju predstavnici vlasti. Mediji su otišli korak dalje, pa smo samo na naslovnim stranama devet najčitanijih izdanja dnevne štampe evidentirali preko 160 manipulacija, a iste ili slične dezinformacije mediji su plasirali u svojim onlajn izdanjima. Ipak, dve stvari koje su iz ugla Istinomera, obeležile izbornu kampanju su sveprisutnost predsednika države iako on nije kandidat na izborima, kao i ekstremno negativna propaganda usmerena na predstavnike opozicije u kojoj su združeno učestvovali i javni zvaničnici i mediji.
Istinomer specijal - svakog meseca podsećamo na važne događaje, koji su zaboravljeni ili potisnuti, namerno ili slučajno.
Analiziramo četiri velike teme: nasilje, politiku, kapital i medije. Šta sve nije smelo da se desi?
„Mi imamo iskaze očevidaca, ljudi koji su bili na licu mesta i videli kako i na koji način su, najmanje jedan, ranjeni čovek, ubijen, zverski“, rekao je u nedelju predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju preko svog Instagram naloga, uz napomenu da ćemo to moći da čujemo i vidimo u roku od 24 sata. I jesmo. Iste večeri, u emisiji Hit Tvit na televiziji Pink pušten je snimak svedočenja čoveka koji je navodno video ubistvo jednog od trojice Srba, osumnjičenih da su učestvovali u oružanom sukobu u Banjskoj. Ovaj snimak je, dakle, prešao kratak put od najave do objave i u potpunosti se uklopio u verziju koju Beograd zastupa od početka ove krize. Ipak, postoje informacije i snimci koji su dugo putovali ili uopšte nisu ni stigli do većeg dela srpske javnosti. Šta su sve od informacija mediji u Srbiji preskočili da objave?
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Njemu neretko „gori pod nogama“, dobija „šamarčinu“ od pojedinih šefova država, pročitamo i da je „u panici“, kao i da mu se „crno piše“. Osim toga, „svaki drugi dan ne zna gde se nalazi“, a ako se malo bolje oslušnu glasovi iz Rusije, čuje se da je „očajni deda“ i „veoma bolestan i nesrećan čovek“. Uz sve to, on je dobio i etiketu „mašine za pravljenje gafova“, ali i titulu „najkontroverznijeg predsednika u istoriji svetske supersile“. Ovako izgleda portret predsednika SAD Džozefa Bajdena u srpskim medijima, i to kada na drugu stranu stola odložimo sve ostale vesti o njegovim političkim potezima i aktivnostima.
U beogradskim medijima nedavno je odjeknula vest da je u Albaniji, zbog trgovine narkoticima, uhapšen odbornik Samoopredeljenja. Kako je to ujedno i stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, silnim epitetima koje je do sada dobio, pripisan je i taj da je „kriminalac na čelu lažne države”. Na portalima tabloida usledio je niz tekstova o „Kurtijevom narko-dileru” i „skandalu” koji „potresa Prištinu”. Jedan slučaj hapšenja kosovskog političara za samo dva dana je poprimio mnogo veće razmere od slučajeva u koje su umešani najviši zvaničnici Srbije, a o kojima su imali šta da kažu i strani mediji i institucije drugih država i Evropske unije.
Superćelijske oluje koje su prethodnih nedelja pogodile Srbiju, zemlje u regionu i šire, odnele su više života, napravile veliku materijalnu štetu, ali i pokrenule novu turu teorija zavera. I to, mahom, onih recikliranih, već viđenih, ispričanih i mnogo puta proverenih. Tako je dnevni list “Alo” nepogode povezao sa kovidom, „ukidanjem mesa“, klimatskim pasošima, ratom u Ukrajini, a “Srpskom telegrafu” je nevreme poslužilo da podseti svoje čitaoce na priče o ciklonima koje su razvili „zli naučnici“, kao i o „tajnom projektu JNA“ za „kontrolu vremenskih prilika“.
Snimak razgovora „u opuštenoj atmosferi uz kafu” (navodno) između funkcionera Srpske liste Slavka Simića i šefice poslaničke grupe Samoopredeljenja u kosovskoj skupštini Mimoze Kusari Ljilje glavna je vest u kosovskim medijima. Međutim, do većine dnevne štampe u Srbiji i internet portala dopiralo je samo ono uobičajeno sa naslovnih strana – Kurti „hoće ’Oluju’”, Albanci s Kosova su „poludeli od mržnje”, a došlo je i do „nove provokacije” kosovske policije kod Leposavića. Prezauzeti ponavljanjem poznatih fraza i zaokupljeni temama poput američkih sankcija direktoru BIA, domaći tabloidi „propustili” su da istaknu u prvi plan najave o smanjenju policije na severu i najave novih izbora. Šta je proteklih dana bilo fokusu medijima u Srbiji, a šta onima na Kosovu, i kako se grade dve stvarnosti u ogledalu?
Dan pre šestog protesta „Srbija protiv nasilja”, na kojem je jedan od uslova i ostavka članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović, članica Saveta ovog tela podnela je neopozivu ostavku na tu funkciju. U razgovoru za Istinomer ispričala je zbog čega se odlučila za ovakav potez, šta zamera radu REM-a, kao i da li je opravdano nezadovoljstvo građana koji već pet nedelja protestuju na ulici i traže smenu svih članova Saveta REM-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
