mediji - Stranica 4 od 27

Početna Oznaka: mediji

Kako su zemljotresi u Turskoj postali još jedna pokazna vežba za klikbejt? Prošle nedelje, jedan (lentikularni) oblak je na društvenim mrežama i regionalnim portalima predstavljen kao NLO, dokaz HAARP aktivnosti, geoinženjering, ali i kao „loš znak”. Naučno objašnjenje za ovaj fenomen izostalo je među korisnicima društvenih mreža. Sa druge strane, većina medija čiji su se klikbejt naslovi masovno delili u formi skrinšotova, ponudili su objašnjenje — ali na samom kraju svojih tekstova.

24. 2. 2023.

Ne zna se tačno kada, ali je napravljena jedna veoma glupa greška. Ona se sastoji u tome da sve što se pojavi na trafici ili televizoru, sve što se začuje u radio aparatu i još koješta što se pojavi na ekranu mobilnog telefona, tableta ili kompjutera – mi neopravdano zovemo medijima. Te, pošto mislimo da nas mediji informišu, onda svet pokušavamo da vidimo onakvog kakav se nalazi u svemu što smo proglasili medijima. I na kraju ovog procesa čudom ne možemo da se načudimo kako svet kakav direktno doživljavamo i svet koji doživljavamo kroz „medije“ – nisu dva ista sveta.

6. 2. 2023.

Kultura dijaloga i osnovna pristojnost često su predaleko od retorike pojedinih političara, što u plenumu Narodne skupštine, što na Tviteru. Vređanje neistomišljenika uobičajen je manir u „komunikaciji”, a simbol za to je postalo jedno ime - Vladanka. Šefica informativne službe SNS-a za verbalne obračune uglavnom koristi stranački Tviter nalog, a tvitovi sa njenim potpisom su direktni, uvredljivi i lični. Ko je zapravo Vladanka Malović (koja usput tvrdi da „ono što naprednjaci obećaju, uvek ispune”)?

1. 2. 2023.

Pojedini domaći mediji izvestili su da je poljski TV kanal „TVP1” prilikom emitovanja vremenske prognoze prikazao ažuriranu mapu te zemlje sa pozamašnim delom teritorije današnje Zapadne Ukrajine. Slika voditeljke vremenske prognoze ispred mape, koja se deli kao navodi dokaz, digitalno je izmenjena. Voditeljka radi na drugoj televiziji. Da je posredi fotomontaža otkrivaju i pravopisne greške. „TVP1” je demantovao celu stvar i istakao da je reč o propagandi Rusije.

29. 1. 2023.

Još jedna godišnjica slučaja Račak prošla je uz oprečna tumačenja Beograda i Prištine šta se u tom kosovskom selu dogodilo 15. januara 1999. Skoro četvrt veka kasnije Priština je raspisala poternice za hapšenje 18 Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo 45 Albanaca u Račku. Beograd je poručio da je reč o „smišljenoj političkoj kampanji" i „montiranim optužnicama", dok su provladini mediji pisali kako nas „lažna država" optužuje za „lažni zločin". Emitovan je i film o Račku, koji su RTS i MUP snimili dok je ministar policije bio Aleksandar Vulin, poznat po negiranju zločina srpske strane. Da li je film zaista „dokument koji pokazuje istinu", kao što se tvrdi, ili je nastavak zvanične politike poricanja zločina i predstavljanja Srbije kao žrtve međunarodne zavere?

24. 1. 2023.

Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.

30. 12. 2022.

Agresija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara ove godine. Od tada do danas jedna zemlja je „žrtva velikih sila“. Tu zemlju „pritiskaju“, „ucenjuju“, „iživljavaju se nad njom“, vrše „orkestrirane udare“. U toj zemlji vodi se rat, ali specijalni. Ta zemlja je, prema onome što smo čitali, gledali i slušali u proteklih 10 meseci, Srbija.

29. 12. 2022.

Uprkos nedavnim izveštajima medija o tome da je „policija za moral” u Iranu ukinuta, njen status je i dalje zvanično nepotvrđen. Navodna „vest” zasniva se na nepreciznoj izjavi iranskog državnog tužioca Mohameda Džafara Montazerija, povodom koje se iranske vlasti još uvek nisu oglasile. Državni mediji Irana ističu da su Montazerijeve reči „istrgnute iz konteksta” i da će iransko Ministarstvo pravde „nastaviti da prati javno ponašanje”. Aktivisti i demonstranti u Iranu kažu da su frustrirani nedavnim medijskim natpisima, te ističu da je posredi „isprobana taktika informacione strategije Islamske Republike”, kako bi se skrenula pažnja sa aktuelnih protesta. Analitičari upozoravaju da bi ovo mogao biti „obmanjujući potez iranskih vlasti”, koji može da rezultira novim restriktivnim merama.

12. 12. 2022.

„Ne postoji rok za dodelu nečega što ne postoji, ne postoji ta dozvola”, u razgovoru za Istinomer više puta je ponovila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić. Sa druge strane, u javnosti je proteklih dana iskrsavalo više datuma prema kojima je REM-u već istekao rok za odlučivanje o petoj frekvenciji. Šta kažu zakoni, a šta dosadašnja praksa?

7. 12. 2022.

Za nama je još jedna burna nedelja u kojoj su građani Srbije bili zatrpani vestima o mogućem sukobu na Kosovu, o krizi koja eskalira, pa se smiruje, o propalim pregovorima, pa dva dana kasnije o dogovoru čiji detalji će se tek čuti. I neće ih saopštiti direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković koji je na kraju dogovor postigao, nego Aleksandar Vučić, koji nije. I sada kada je sve navodno rešeno, opet je ostalo pitanje šta se to promenilo od ponedeljka do srede. Konstantan nedostatak činjenica, strategije ili jasnog plana, nadomešten je gomilom nepotrebnih informacija koje smo pažljivo analizirali.

24. 11. 2022.

Klikbejt – vatreni oblak i zemljotresi u Turskoj

Mediji koji to nisu i zašto nisu?

U potpisu – Vladanka

Da li je poljski TV kanal emitovao mapu koja obuhvata delove Ukrajine?

Slučaj Račak: Istine, laži i video trake

Kosovo: Patriotizam obojen strahom od gubitka posla

Kako je Srbija postala najveća žrtva rata u Ukrajini?

Mutna pozadina iza vesti o ukidanju „policije za moral” u Iranu

Peta frekvencija: dozvola i rokovi izgubljeni u prevodu

Uticaj Lajbnica i Njegoša na sprečavanje kosovske krize