Kako u praksi izgleda ekstremna medijska pristrasnost imali smo priliku da vidimo prethodnih dana. Vikend za nama obeležila su dva politička skupa u Beogradu. Na najčitanijim portalima jedan skup je bio veličanstven, hrabar i dostojanstven, a drugi licemeran i kontradiktoran. Ono što je još upečatljivije je da su izveštavajući o skupu „Srbija nade”, a potom o protestu „Srbija protiv nasilja” najmanje četiri portala iz minuta u minut objavljivali iste vesti, sa gotovo identičnim naslovima i istovetnim fotografijama.
Masovne dezinformacije, diskreditujuće kampanje na internetu i na društvenim mrežama protiv opozicije, aktivista, predstavnika medija i NVO - deo su demokratskog nazadovanja u Gruziji, kaže za Istinomer Nini Gvilia iz Gruzije, istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju. Nisu samo odredbe predloženog zakona o “stranim agentima” u sebi imale rusku notu, već su vlasti u toj zemlji prepisale i druga sredstva pogodna za obračun sa kritičkim medijima i civilnim sektorom.
Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da iz zakonodavne procedure povuče zakon o „stranim agentima“. Uprkos suzavcu, vodenim topovima i gumenim mecima, proevropski orijentisani demonstranti, koji su u ovom zakonu videli rukopis režima Vladimira Putina, izvojevali su pobedu. Ipak, najave o nastavku protesta ostale su glasne koliko i kritike na račun vlasti da se sve više približava politici Moskve.
Brojni domaći i regionalni portali objavili su nedavno uznemirujuće članke bazirane na navodnim tvrdnjama predsednika Svemirske agencije Turske o postojanju oružja kojim se izazivaju zemljotresi. Obmanjujući tekstovi poslužili su dodatnom raspirivanju dezinformacija o tome da su nedavni zemljotresi u Turskoj i Siriji veštački izazvani. Činjenica je da je sistem naoružanja o kojem je Serdar Hüseyin Yildirim govorio još uvek u konceptualnoj fazi i nije namenjen izazivanju tektonskih zemljotresa. Svemirska agencija Turske objasnila je da je Yildirim na spornom snimku govorio o projektnim studijama sistema naoružanja koje može biti raspoređeno u Zemljinoj orbiti, ali ne u cilju pokretanja rasednih linija.
Kako su zemljotresi u Turskoj postali još jedna pokazna vežba za klikbejt? Prošle nedelje, jedan (lentikularni) oblak je na društvenim mrežama i regionalnim portalima predstavljen kao NLO, dokaz HAARP aktivnosti, geoinženjering, ali i kao „loš znak”. Naučno objašnjenje za ovaj fenomen izostalo je među korisnicima društvenih mreža. Sa druge strane, većina medija čiji su se klikbejt naslovi masovno delili u formi skrinšotova, ponudili su objašnjenje — ali na samom kraju svojih tekstova.
Ne zna se tačno kada, ali je napravljena jedna veoma glupa greška. Ona se sastoji u tome da sve što se pojavi na trafici ili televizoru, sve što se začuje u radio aparatu i još koješta što se pojavi na ekranu mobilnog telefona, tableta ili kompjutera – mi neopravdano zovemo medijima. Te, pošto mislimo da nas mediji informišu, onda svet pokušavamo da vidimo onakvog kakav se nalazi u svemu što smo proglasili medijima. I na kraju ovog procesa čudom ne možemo da se načudimo kako svet kakav direktno doživljavamo i svet koji doživljavamo kroz „medije“ – nisu dva ista sveta.
Kultura dijaloga i osnovna pristojnost često su predaleko od retorike pojedinih političara, što u plenumu Narodne skupštine, što na Tviteru. Vređanje neistomišljenika uobičajen je manir u „komunikaciji”, a simbol za to je postalo jedno ime - Vladanka. Šefica informativne službe SNS-a za verbalne obračune uglavnom koristi stranački Tviter nalog, a tvitovi sa njenim potpisom su direktni, uvredljivi i lični. Ko je zapravo Vladanka Malović (koja usput tvrdi da „ono što naprednjaci obećaju, uvek ispune”)?
Pojedini domaći mediji izvestili su da je poljski TV kanal „TVP1” prilikom emitovanja vremenske prognoze prikazao ažuriranu mapu te zemlje sa pozamašnim delom teritorije današnje Zapadne Ukrajine. Slika voditeljke vremenske prognoze ispred mape, koja se deli kao navodi dokaz, digitalno je izmenjena. Voditeljka radi na drugoj televiziji. Da je posredi fotomontaža otkrivaju i pravopisne greške. „TVP1” je demantovao celu stvar i istakao da je reč o propagandi Rusije.
Još jedna godišnjica slučaja Račak prošla je uz oprečna tumačenja Beograda i Prištine šta se u tom kosovskom selu dogodilo 15. januara 1999. Skoro četvrt veka kasnije Priština je raspisala poternice za hapšenje 18 Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo 45 Albanaca u Račku. Beograd je poručio da je reč o „smišljenoj političkoj kampanji" i „montiranim optužnicama", dok su provladini mediji pisali kako nas „lažna država" optužuje za „lažni zločin". Emitovan je i film o Račku, koji su RTS i MUP snimili dok je ministar policije bio Aleksandar Vulin, poznat po negiranju zločina srpske strane. Da li je film zaista „dokument koji pokazuje istinu", kao što se tvrdi, ili je nastavak zvanične politike poricanja zločina i predstavljanja Srbije kao žrtve međunarodne zavere?
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
