Agresija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara ove godine. Od tada do danas jedna zemlja je „žrtva velikih sila“. Tu zemlju „pritiskaju“, „ucenjuju“, „iživljavaju se nad njom“, vrše „orkestrirane udare“. U toj zemlji vodi se rat, ali specijalni. Ta zemlja je, prema onome što smo čitali, gledali i slušali u proteklih 10 meseci, Srbija.
Uprkos nedavnim izveštajima medija o tome da je „policija za moral” u Iranu ukinuta, njen status je i dalje zvanično nepotvrđen. Navodna „vest” zasniva se na nepreciznoj izjavi iranskog državnog tužioca Mohameda Džafara Montazerija, povodom koje se iranske vlasti još uvek nisu oglasile. Državni mediji Irana ističu da su Montazerijeve reči „istrgnute iz konteksta” i da će iransko Ministarstvo pravde „nastaviti da prati javno ponašanje”. Aktivisti i demonstranti u Iranu kažu da su frustrirani nedavnim medijskim natpisima, te ističu da je posredi „isprobana taktika informacione strategije Islamske Republike”, kako bi se skrenula pažnja sa aktuelnih protesta. Analitičari upozoravaju da bi ovo mogao biti „obmanjujući potez iranskih vlasti”, koji može da rezultira novim restriktivnim merama.
„Ne postoji rok za dodelu nečega što ne postoji, ne postoji ta dozvola”, u razgovoru za Istinomer više puta je ponovila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić. Sa druge strane, u javnosti je proteklih dana iskrsavalo više datuma prema kojima je REM-u već istekao rok za odlučivanje o petoj frekvenciji. Šta kažu zakoni, a šta dosadašnja praksa?
Za nama je još jedna burna nedelja u kojoj su građani Srbije bili zatrpani vestima o mogućem sukobu na Kosovu, o krizi koja eskalira, pa se smiruje, o propalim pregovorima, pa dva dana kasnije o dogovoru čiji detalji će se tek čuti. I neće ih saopštiti direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković koji je na kraju dogovor postigao, nego Aleksandar Vučić, koji nije. I sada kada je sve navodno rešeno, opet je ostalo pitanje šta se to promenilo od ponedeljka do srede. Konstantan nedostatak činjenica, strategije ili jasnog plana, nadomešten je gomilom nepotrebnih informacija koje smo pažljivo analizirali.
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Čitava Zapadna vojna mašinerija je protiv Rusije, sankcije najviše pogađaju Evropsku uniju, koja će se bez Rusije vratiti u srednji vek. Ove i slične antizapadne poruke inspirisane proruskim kampanjama dezinformacija od početka rata u Ukrajini više puta smo videli, čuli i gledali u domaćim medijima.
Nije prvi put da mediji u Srbiji sinhronizovano, “svi kao jedan” obrađuju neku temu u kojoj često nema informacija, već samo nagađanja i tumačenja. I nije se jednom u javnosti čula sumnja da se većina medija u Srbiji uređuje na jednom mestu. Ovo je, međutim, prvi put da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno na televiziji Pink izjavio da je nedavno imao sastanak sa “deset ili 12 urednika raznih medija” i da su ga oni pitali o mogućim napadima na Kosovu. I nije čudno što ga novinarka Pinka nije ništa pitala o tome, ali nisu se oglasili ni ostali mediji, jer izgleda to što se predsednik “dogovara” sa urednicima i nije neka vest. Samo se po naslovnim stranama i saznanjima može zaključiti ko pouzdano nije bio na sastanku kod Vučića i može naslutiti ko su članovi tog “kolegijuma” koji odlučuje šta će misliti i osećati, od čega će strepeti i strahovati građani Srbije.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija iskorišćen je kao povod za novi - dnevni - talas anti-EU poruka u mejnstrim medijima u Srbiji. Sve u svemu, ako je verovati domaćoj štampi i televizijama, teško je, ali Srbija napreduje. Osim u spoljnoj politici, ali, ko sme da “zameri”, jer što bi rekao predsednik - “Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije.” Većina medija se među glavnim naslovima nije bavila konkrentno sadržajem Izveštaja i zamerkama koje su upućene Srbiji na temu korupcije, pravosuđa, formiranja Vlade.
U polarizovanom društvu u kome postoji više od 2 500 medija, prosečan građanin u Srbiji je svakodnevno bombardovan dezinformacijama i neistinama. Izložen je propagandnom “rabbit hole”- u u kome je sve jasno - neprijatelji Srbije vrebaju sa svih strana, a samo jedan čovek može da nas spasi.
Nakon 17. septembra niti je položaj LGBTI+ zajednice bolji, niti su samozvani branioci porodičnih vrednosti ispunili svoj cilj. Mediji su kao pobednika drame, koju su sami režirali, proglasili aktuelnu vlast Srbije, koja istovremeno proklamuje neutralni srpski blok, a treći mandat Vlade ima premijerka, pripadnica LGBTI+ zajednice.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
