Dva dana, dve emisije, dva Aleksandra za publike dve države, jedna režija. Ni originalno, ni spektakularno, a tako živopisno. Dok javnost, tj. onaj deo do kog su stigle informacije, tresu priče o Jagodini, kao i trgovini narkoticima i prepričanim vezama sa strankom i bezbednosnim službama - dvojica starih prijatelja, odsvirali su koncert u četiri ruke. Jedan u intonaciji “srpskog sveta”, bezgrešnog naroda, sa sve slučajnim Srbima, menjanjem granica, sistemom kojeg nema i posvetom - jednom čoveku. I taj, “jedan čovek”, koji je sinoć govorio da je predsednik svih, ne Srba, nego građana Srbije, da je iskreno za EU i za kulturu sećanja.
