Javna scena Srbije u 2024. godini bila je preplavljena dezinformacijama i spinovima, pokazuje godišnja analiza Istinomera. Podsticanje straha i nepoverenja, targetiranje i jezik nasilja, manipulativni narativi usmereni protiv Zapada, zajednička su obeležja manipulacija koje je Istinomer razotkrio tokom proteklih godinu dana. Pod našom lupom su bili ne samo politički akteri, već i viralne objave na društvenim mrežama, kao i mediji u Srbiji i njihove udarne vesti.
Univerzitetski profesor i novinar iz Novog Sada Dinko Gruhonjić, koji je već duže meta prorežimskih medija, ponovo se našao na udaru tabloida. Ovoga puta režimski mediji su mu pripisali izjavu koju nije izgovorio i optužili ga da je „pozvao zapadne novinare da pomognu anti-srpskoj opoziciji u uništavanju Srbije“.
Digitalno izmenjeni članak „New York Post”-a iskorišćen je za širenje dezinformacije da će Kongres Sjedinjenih Država navodno glasati o nacrtu zakona koji bi kriminalizovao svako preispitivanje događaja vezano za teroristički napad na Svetski trgovinski centar.
Samo što smo se navikli na termin spin doktori, shvatili smo da živimo u vremenu spin diktatora. Kao što takvi doktori ne leče čoveka (naprotiv!), tako ni ti diktatori ne pokoravaju mase fizičkom tiranijom. Njihovo oružje je finije – manipulacije činjenicama, poluinformacije, proizvodnja konfuzije, spinovi…
Ni 28. godišnjica genocida u Srebrenici nije protekla bez dobro poznatih i duboko ukorenjenih manipulacija u javnom prostoru - od poricanja genocida, preko tvrdnji da su u Potočarima sahranjeni samo vojnici Armije BiH i retki civili, do manipulacija sudskim presudama i navoda da zloupotrebom Srebrenice „žele da ubiju Srbiju” i žigošu nas kao genocidan narod. U širenju dezinformacija i manipulativnih poruka prednjačili su prorežimski Informer i Srpski telegraf, za koje je Srebrenica lažni genocid, veliki mit i režirani masakr. Zajedničko svim medijima bliskim vlasti , u skladu sa državnom politikom, bilo je izbegavanje reči genocid za opis onoga što se dogodilo u julu 1995. Umesto nje, koristili su se izrazi zločin, masakr, stradanje, pa i sintagma „srebrenička dešavanja”, kojom su se istakli urednici prvog Dnevnika RTS-a.
Kako u praksi izgleda ekstremna medijska pristrasnost imali smo priliku da vidimo prethodnih dana. Vikend za nama obeležila su dva politička skupa u Beogradu. Na najčitanijim portalima jedan skup je bio veličanstven, hrabar i dostojanstven, a drugi licemeran i kontradiktoran. Ono što je još upečatljivije je da su izveštavajući o skupu „Srbija nade”, a potom o protestu „Srbija protiv nasilja” najmanje četiri portala iz minuta u minut objavljivali iste vesti, sa gotovo identičnim naslovima i istovetnim fotografijama.
Veliki broj medija u Srbiji, 3. maja 2023. godine, pao je na testu profesionalnog i etičkog izveštavanja o masovnom ubistvu u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. U nizu primera loše medijske prakse, našlo se i plasiranje navodne „poslednje fotografije masovnog ubice”. Na fotografiji, međutim, nije K. K. (13), već mladić poreklom iz Rumunije. Njegovu fotografiju iz 2020. godine korisnici Tvitera, a potom i brojni tabloidni portali, preuzeli su sa društvene mreže Pinterest.
Viralni video iz Liaoninga u Kini navodno prikazuje automobile prekrivene crvima koji su padali s neba. Kiša crva se ipak nije dogodila, već je vetar naneo resaste cvasti sa okolnih drvaća topole.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
