„Bezakonje se razvija do tačke u kojoj bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na našu stvarnost, pitanje bi bilo da li se u njoj dešava prvi ili drugi slučaj. Na primer, da li je sadržina svedočenja o navodnom podvođenju maloletnica od strane Dragana Markovića Palme primer brutalnosti i bezakonja, ili slom sistema? Da li je samo bezakonje ili slom sistema svedočenje dvojice bivših policajaca koji tvrde da se godinama prisluškuju novinari, kritičari vlasti, javne ličnosti, opozicija, kao i da vladajuća stranka i služba bezbednosti dele novac od droge? Šta su Savamala, Jovanjica, javnosti otkrivene navodne veze organizovanog kriminala i vrhova policije i politike – samo bezakonje, ili se na njima lomi sistem? Da li su najavljene ustavne promene u pravosuđu tačka u kojoj će bezakonje biti savladano i preći u zakonitost, ili je i to doprinos slomu sistema? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ sudija Miodrag Majić na pitanje šta se mota po glavi sudije kada čuje svedočenja o Jagodini ili o delovanju policije odgovara da „živimo u haotičnom društvu, u kome je centralna reč bezakonje ili nepostojanje vladavine zakona, što je jedino što organizovano društvo odvaja od rulje, od horde ili organizovanijih oblika kao što su mafijaška udruženja“.
“Promene Krivičnog zakonika predstavljaju rušenje pravnog i ustavnog poretka i stvaraju opasnu situaciju da u ovoj zemlji postoji grupa ljudi za koje je odlučeno da nemaju ljudska prava i pitanje je ko je sledeća grupa, za koju će biti odlučeno da nema prava na ljudska prava, prema standardima Saveta Evrope i Ustava Srbije. Meni se čini da ovo što se dogodilo sa sudijom Majićem, predstavlja signal Ustavnom sudu kako da postupa, kada Inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona dođe na dnevni red.”
Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
Ako nam je bilo smešno kada su proletos udruženja pekara, bravara, obućara i frizera podržala ministarku pravde da, uprkos jedinstvenom otporu struke, sprovede promenu pravosuđa kroz tada predložene ustavne amandmane, vreme je da se uozbiljimo pošto se prešlo na viši nivo “igrice”. Sada, naime, imamo trend stvaranja (pro)vladinih nevladinih organizacije u oblasti pravosuđa, preko kojih vlast ostvaruje svoje političke ciljeve, upozorilo je i Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode.
Šta biste pomislili kada bi vam, u rano praznično jutro, prijatelj poslao poruku u kojoj zahteva da prekinete zasluženi dremež kako biste odgledali jutarnji program Hepi televizije? Verovatno da se šegači, da je pijan ili oboje. Upravo to sam pomislio i ja, sve dok mi prijatelj nije pojasnio nerazumni zahtev: “Kod Marića na Hepiju gostuje Backović i opet te pljuje!”
"Kako da znamo da, recimo, i tužilac nije otet i da, dok mi ovde razgovaramo, vezanih ruku ne čami u nekom podrumu u koji mu samo donose akta na potpis? To bi bilo prilično uznemirujuće, zar ne? Ili pak da čitava institucija javnog tužilaštva nije kidnapovana i naterana da se ponaša kao da je sve u redu?"
Dugo najavljivani predlog Ustavnih amadmana u oblasti pravosuđa, konačno je predstavljen javnosti. Na svom sajtu, Ministarstvo pravde je objavilo da “Radni tekst” predstavlja rezultat polugodišnje javne rasprave vođene na šest okruglih stolova u nekoliko gradova Srbije. Neophodni međunarodni legitimitet predlogu trebalo bi da obezbedi ime Džejmsa Hamiltona, bivšeg člana i stalnog eksperta Venecijanske komisije, koji je, prema navodima autora, sarađivao na izradi teksta. U kraćoj analizi koja sledi, pokušaću da dam sopstveno viđenje najznačajnijih karakteristika ponuđenih rešenja, navodi sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u svom blogu, koji prenosimo u celosti.
Na početku takozvane “ustavne debate”, jedan od slogana Ministarstva pravde bio je da ona treba da posluži da se čuju najrazličitija mišljenja i stavovi zainteresovane javnosti. Poetski formulišući ovakve skupove, predstavnici Ministarstva su se radovali “praznicima različitosti”, videvši u njima male svetkovine najšarolikijih pogleda na to kakvo pravosuđe nam je zapravo potrebno.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić bio je uvodni govornik na konferenciji "Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji - šta je sledeći korak?". Majić je u svom izlaganju govorio na temu "Vladavina prava u oblasti slobode medija", gde je uporedio profesije sudija i novinara.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
