Ringišpil imena se vrti po medijima, dok glavni akteri ćute ili tek nagoveštavaju u kom će smeru teći tekuće afere. U isto vreme, tabloidi igraju ping-pong sa pretpostavkom nevinosti i listom prozvanih. Pripadnici MUP-a i drugih bezbednosnih službi su preuzeli na sebe svetlo reflektora. U optužnici za Jovanjicu 2 nalazi se više njih, a niz nekih drugih imena povezuje se i sa slučajem Belivuk, prisluškivanjem, hapšenjem Dijane Hrkalović...
Paralelno sa (ne)radom nadležnih pravosudnih organa vode se medijske istrage. A između su predstavnici vlasti koji se, po dnevnoj potrebi, pozivaju uigrano i na jedne i na druge. Predsednica Vlade poručuje da postoje dokazi kako je “neko koristio svoj uticaj da Koluviji kaže - ti ćeš za ovo optužiti Aleksandra Vučića”. Argumentacija optuženog Koluvije poprilično liči na sadržaje saopštenja koja se redovno objavljuju na sajtu MUP-a. Tri slučaja, “Jovanjica”, “Belivuk” i prisluškivanje predsednika, opet se ukrštaju nanovo. Ovoga puta u liku i delu bivše državne sekretarke koja je sada u pritvoru.
Pozivanje na poligraf, po ko zna koji put, vikend konferencije za medije, tabloidno prepucavanje (epizoda sto i neka), sve je to domaća javnost dobila od ministara nam i stranačkih kolega iz SNS koji se utrkuju u svojim “istragama” i razvodnjavanju tema, među kojima je i optužnica za slučaj “Jovanjica”. Ko sporadično prati naslovne strane, lako može da pogubi konce ko je ko u najvećoj aferi poslednjih godina. Podsetimo se zato imena koja se spominju, od čega se ministar Nebojša Stefanović brani i ko to stalno spominje prisluškivanje predsednika, a da nije on sam. Ili Vulin.
Prebijanje onesvešćenih ljudi na ulici, a potom zavera ćutanja i institucije koje ignorišu obične građane, delotvoran je način da se jaz između između njih proširi do besmisla. Žrtve čekaju epilog i godinu dana od pendrečenja i šutiranja demonstranata, a njihov zaključak je da sistemu - ne veruju. To, kako kažu, ne znači da će odustati od zahteva za odgovorima - ko ih je uhapsio i tukao i šta sprečava MUP i tužilaštvo da te policajce identifikuju i sankcionišu.
Od toga da su im vezane ruke, da neko ne dozvoljava da reše slučaj, do poruka da iza svega stoji policija - sve to je Zoran Stevanić slušao od “nadležnih organa” tokom skoro četvrt veka koliko čeka pravdu. Slučaj razbojništva iz 1997. godine, kada se na meti usred Beograda našao njegov sin Novak (predmet u medijima često označavan kao “prva zemunska otmica”), sada je u rukama suda. Na Stevanićevu borbu sa sistemom kao da su preslikane sve manjkavosti odnosa tužilaštva i policije, veze institucija s kriminalom, nemar i tromost države... Surčinski klan, zemunski klan, poligraf, pretnje, optužbe na račun žrtve, predmet u fioci, pa sudija Nebojša Simeunović, četiri tužioca - sve su to delići jedne mučne slagalice o kojoj Zoran Stevanić govori za Istinomer.
Tabloidni performans s elementima sadizma - tako bih opisala sinoćnje gostovanje predsednika Srbije na TV Prva. Poštovane čitateljke i čitaoci, gledala sam ga da vi ne biste morali. I nadam se da niste.
Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
Nije dokaz, al’ neće da se baci. Poligrafsko ispitivanje, i laici znaju, za sud i nema neku vrednost, ali zato za neformalni preki sud, za klike unutar stranke i “vrhovnog islednika” - može da posluži. Ta vrsta testiranja i ispitivanja ranije je tek sporadično spominjana u medijima, da bi poslednjih šest-sedam godina u domaćem političkom rijalitiju često bivala ključno sredstvo spasa za najslabiju kariku u datom trenutku.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
