Prema poslednjim navodima ukrajinskih vlasti, u ruskim vojnim akcijama u toj zemlji ubijeno je 38 dece. U sredu, 9. marta, u ruskom vazdušnom napadu uništeni su porodilište i dečije odeljenje u ukrajinskom gradu Mariupolju. Istovremeno, na društvenim mrežama širom sveta, cirkuliše serija fotografija na kojima deca, obučena u vojne uniforme sa obeležjima ukrajinskog bataljona “Азов”, mašu oružjem. Fotografije su autentične, a desničarski dečiji kampovi u Ukrajini zaista postoje. Ali zašto tamošnji osnovci i srednjoškolci letnje raspuste provode ovladavajući veštinom ratovanja i da li su zapadni mediji zaista ćutali o tome?
Koliko duboko zaboli prizivanje zločina sve one koji ih se živo sećaju? Glasne, raspevane, grupice prizivaju nove Srebrenice i Vukovare. Skandiranje zločincima, murali i mitomanija - za ljude koji su ušuškani i koji ne poznaju ni r od rata, to su samo daleke vesti, deo usputnog niza na društvenim mrežama ili portalima. Za one koji pamte, svaka ovakva scena je novo kidanje kopči preko starih ožiljaka. Pogotovo kada uz “oj Pazaru novi Vukovaru i oj Sjenice nova Srebrenice”, za stolom sede policajci i komšije.
Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote. Stručnjaci u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori vide loše obrazovanje, predrasude i narative koji dolaze od političkih lidera kao glavne faktore koji doprinose porastu nacionalizma među mladima.
Kao antropolog među navijačima, dr Ivan Đorđević je raskrinkavao vezu između navijanja i nacionalizma i nevidiljvih manipulacija koje se vrlo lako preliju u fizičko nasilje. Naučni saradnik Etnografskog instituta SANU kaže da mu je danas žao što je bio u pravu, iako i dalje veruje u emancipatorsku ulogu fudbala. Kome je korisno izjednačavanje pojmova “navijač” i “kriminalac”, o čemu se na tribini ne priča i kako je moguće da jedva punoletni momci čuvaju Mladićev mural u centru Beograda, uvereni da taj čin nije politika - neke su od tema o kojima Đorđević govori za Istinomer.
Parodija Diznijevog crtanog film “Čarobni frulaš”, postala je tema jutarnjih programa televizija i tabloda. Ne prepoznajući satiru u videu “Domovinski rat za najmlađe” naloga Pretjerivač, potegli su pitanje nacionalizma, a dezinformacije su preplavile i medije i društvene mreže.
Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković. Da li je mera vrednosti tih života u Srbiji zapravo upravo srazmerna meri vrednosti života ljudi iz Srebrenice, leta 1995. godine? Ako ne možemo da proizvedemo empatiju prema ljudskim životima u Srbiji, da li čudi što je nemamo prema ljudskim životima u Srebrenici? Pre neki dan je grupa mladića i devojaka nacističkim pozdravima protestovala ispred prostora u centru Beograda u kom je otvorena izložba „Duša Srebrenice“. Ti mladi ljudi, koji se ne sećaju 1995. godine, nisu pokazali saosećanje prema žrtvama, ali je zato policija pokazala saosećanje prema njima, te nije ni intervenisala, niti ih je sprečila. Ali to nije vest. Moj današnji sagovornik je nedavno rekao da je naše društvo izgubilo kompas i da je prestalo da razlikuje dobro i zlo. Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da desničari ispred izložbe nisu vest, ali se njihovim protestima povodom obeležavanja događaja iz ratne prošlosti u javnosti kreira slika o postojanju „dva pola, dva ekstrema“. S jedne strane imamo naciste „koji zighajluju, a ovamo imamo neke autošoviniste koji žele da razgovaraju o odgovornosti Srbije za ono što se desilo devedesetih“.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) 24. septembra, u četvrtak, održava se premijera predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ Helsinškog odbora za ljudska prava, koju je režirao Zlatko Paković. Ona je imala svoj uvod, pre oko godinu dana, na Kolarcu, kada je javno, pred publikom čitan tekst, u kome je akcenat na eliti koja je kreirala platformu na osnovu koje se dogodio rat i genocid.
“Srpski nacionalizam stalno pokazuje da nije završio sa rešavanjem svog ‘nacionalnog pitanja’, koje se i dalje postavlja isključivo kao teritorijalno, kao pitanje granica, razmene stanovništva. Kada režim u Beogradu govori o potrebi da bude patron Srbima van Srbije, iza toga se nepogrešivo krije čist nacionalizam, pretenzija i suštinsko nepriznavanje tih država.”
„Čini se da nekima odgovara da održavaju nacionalističke tenzije i to onima koji ne žele Srbiju u EU. Takve imamo i u parlamentu“, kaže u razgovoru za Istinomer Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose. Razgovarala Vesna Radojević.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
