Na tabloidnim portalima i društvenim mrežama pojavile su se netačne tvrdnje da je opozicioni poslanik Miloš Jovanović, tokom skupštinskog zasedanja, „suzavcem prskao trudnu poslanicu Sonju Ilić”. Činjenica je, pak, da se na video zapisima i fotografijama koji su se koristili u tu svrhu, zapravo nalazi poslanica Jasmina Karanac.
„Pružam ruku dijalogu sa opozicijom, uvek sam za polemiku argumentima, a ne rat”, rekla je Ana Brnabić u svom prvom intervjuu nakon stupanja na funkciju predsednice skupštine Srbije. Dodala je da je možda dobro to što je sada u parlamentu, „da više ne bi bilo rasprave preko društvenih mreža i medija”. Ipak, istog dana je sa zvaničnog SNS naloga na mreži X poručila da opozicija ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine, kao i da je naziv liste Srbije protiv nasilja licemeran. Ukoliko pogledamo mesec dana unazad, upravo su društvene mreže vladajuće stranke predstavljale mesto sa kog su se slale negativne poruke i uvredljiv ton ka predstavnicima opozicije i nevladinog sektora.
„Skupština Srbije izgrađena je na groblju”, rekao je na sednici poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov i želevši da opravda neku sasvim drugu temu, nesvesno ponudio ključ za razumevanje ovoga što živimo. „Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti”, ponavljao je Jovanov, kao da je to stvarno odgovor na bilo koje pitanje. U pravu je. Evo i meni koja sam u Skupštinu prvi put ušla kao izveštačica još 1998. godine, lakše je da verujem u „drevno prokletstvo”, nego u to da je Srbija tri decenije posle obnove višestranačja, parlament svojevoljno dovela u ovu fazu, kada se odluke donose „na zvono”, a mišljenje opozicije nikad ne uvažava.
Izborni proces u Srbiji zvanično je završen, rezultati su objavljeni u trećem broju ovogodišnjeg Službenog glasnika, skupština i vlada, najave su, biće formirane u zakonskom roku. Ako niste zadovoljni, po zakonu ste mogli ste da se žalite, institucije rade svoj posao, Republička izborna komisija, pa Upravni sud, pa Ustavni sud, ima vremena… Kao što je nedavno rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i kad stigne izveštaj misije ODIHR-a o izbornom procesu, (trebalo bi krajem februara) država će da ga pročita, a na budućoj vladi je da primeni preporuke. Kao što tvrdi da ih je primenjivala i do sada.
„Ovo je najgori skupštinski saziv u kojem sam učetvovao”,”Skupština je tu samo da ispunjava želje Aleksandra Vučića”, „Vlast parlament doživljava kao boks meč protiv opozicije”, „Ovaj saziv bi najbolje bilo izbrisati”, „Opozicija nije iskoristila svoju šansu”, „Ni o čemu nismo mogli da se usaglasimo”. Ovo su samo neke od ocena koje su se mogle čuti u razgovoru sa narodnim poslanicima poslednjeg dana zasedanja, u skupštinskom holu gde novinari još smeju da rade, pod budnim okom obezbeđenja.
Pred početak vanredne sednice Skupštine Srbije koja je, kao što je uobičajeno za vreme ove vlasti, sazvana na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev. Novina u odnosu na prethodne zahteve ovog puta bila je što su poslanici tražili i parlamentarne izbore, iako su do sada često isticali da bi beogradske izbore trebalo organizovati odvojeno.
Bilo je reči o Kardelju i Mao Cetungu, bilo je o Klintonu i NATO, o komunizmu i kapitalizmu, ali najviše je bilo o Zakonu o planiranju i izgradnji. I bio bi to pozitivan korak i donekle dobar primer kako rasprava u skupštini može biti žustra i u okvirima dnevnog reda, samo da je taj zakon bio jedina tačka. Ali nije. Bilo je 30 tačaka, pa se o milijardu i trista miliona evra zaduženja čulo vrlo malo. Izmene zakona o strancima ili železnici skoro da nisu pomenute, a ko zna šta je sve usvojeno što će se naknadno menjati.
Poverenje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću koje je izglasano u Skupštini Srbije formalno bi trebalo da je najvažnija vest prošle nedelje, ali nije. Pre svega, zato što je bilo očekivano i praktično najavljeno još na početku rasprave 15. juna. Poslanici opozicije nisu uspeli da Gašića oteraju iz Vlade, ali su pokazali da su, kada im je dovoljno stalo, kadri da iz skupštinske sale izbace jednog drugog ministra, za državnu upravu i lokalnu samoupravu - Aleksandra Martinovića. Tako je Martinović čija je uloga trebalo da bude da stane u odbranu kolege Gašića, uspeo da uvredi veliki deo građana čiji je ministar i da na sebe privuče svu negativnu pažnju narodnih poslanika.
Ima jedna narodna priča kako je žena čoveku vezala džak žita kad je pošao u mlin, a on kad se vratio krenuo da viče na nju kako je nesposobna. „Vezala si mi”, veli, „onaj džak tako loše, da mi se deset puta do mlina odvezivao!” Nema bolje ilustracije današnje političke situacije u Srbiji.
Četvrte nedelje nakon najstrašnijih zločina koji su potresli Srbiju, narodni poslanici trebalo je da raspravljaju o tome koliko su televizijski programi uticali na širenje atmosfere nasilja u društvu. Međutim, izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji je „sklepan” na brzinu tek da se zadovolji forma, nije odgovorio na to pitanje, a skupštinska rasprava o njemu uspela je da situaciju dodatno pogorša.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
