I uvrede i okretanje leđa govorniku, i uzvici „ostavka ostavka”, i „ko se tebe plaši jadniče” i duvanje u pištaljku, a više od svega toga cinizam i zamena teza - sve to je obeležilo nastavak sednice skupštine na kojoj je trebalo razgovarati o bezbednosti. Nakon dva masovna ubistva, nakon toliko otvorenih pitanja na koje odgovor nismo dobili, ovo je blago rečeno bila - sramota. Neizbrisiv utisak je da većina narodnih poslanika ni ministara, a pogotovu premijerka, nisu čak ni prošli pored Ribnikara, ni pored Mladenovca. Ako jesu i uprkos tome nemaju ni mrvu svesti gde su i šta im je tema, onda je situacija na političkoj sceni mnogo gora nego što se misli.
Javni razgovor sa kandidatima za Zaštitnika građana zakazan je danas u podne. Nakon njega Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo trebalo bi da odluči koga će predložiti za Ombudsmana. Na listi onih koji ispunjavaju uslove za ovu funkciju su Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi.
Ni potpuno nov predlog sporazuma o Kosovu, ni brojni slučajevi femicida, ni inflacija, ni radnička prava, ni brojne pretnje novinarima i uopšte porast nasilja u društvu - nijedna od tih tema nije bila dovoljno važna da se Skupština Srbije ovog proleća sastane. Da ne bude da ne znamo pravila - znamo, mora da postoji neki predlog zakona, neka rezolucija, neka odluka o kojoj se raspravlja. Međutim, Vlada Srbije ne šalje, a opozicioni predlozi se „ne računaju”. Pa treba li nam skupština, ili možemo sve preko Tvitera? Analizirali smo i došli do zaključka da će parlamentarni život kakav takav, ipak opstati, pošto ovo naravno nije prvi put da se skupština „privremeno isključi” jer su donosioci odluka procenili da je tako bolje.
Predstavljanje kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, trajalo je više od osam sati. Javno slušanje pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održano je u subotu, a predsednik ovog tela Vladimir Đukanović predstavio ga je kao „polufinale”. „Veliko finale” u kome će plenum birati po četiri kandidata dvotrećinskom većinom, predsednik Skupštine Vladimir Orlić u uvodnoj reči najavio je za - nekoliko sedmica.
Sednica skupštine Srbije ponovo je sazvana tačno 24 časa pre početka i sada je već jasno da je to ta nova stvarnost našeg parlamentarizma jer je u celom jesenjem zasedanju sazvano samo četiri sednice, svaka na isti način. Narodni poslanici su već svesni da im Vladimir Orlić nikada neće dozvoliti da predlože i što je još važnije obrazlože dopunu dnevnog reda. Zasedanje formalno možda jeste redovno, ali se radi kao da je svakog dana nešto vanredno, hitno, od životnog i državnog značaja i prosto nema vremena da se sada neko bavi time šta opozicija smatra da je važno.
Zašto je Skupština Srbije zaćutala u sedmici za nama u kojoj su na severu Kosova ponovo postavljene barikade, kada je bilo hapšenja i protesta “onih koji više neće da trpe Kurtijev teror”, kada je državni vrh “i grejao i hladio” atmosferu pričom o povratku srpske vojske na Kosovo? Zašto predsednik skupštine Vladimir Orlić nije zakazao hitnu sednicu o Kosovu? Zašto poslanici cele nedelje u skupštinskom holu nisu održali ni jednu konferenciju za novinare, već su iz Medija centra slali poruku šta u skupštini treba da se usvoji? Zašto drugi deo opozicije jedva da je poslao po neko saopštenje? Da li svi poslanici zajedno poručuju javnosti da kosovska kriza zapravo nije tako duboka? Ili je plan vlasti da građani čuju samo ono što ima da kaže predsednik Aleksandar Vučić, a da bilo kakvo suprotno mišljenje ne sme izaći u javnost čak ni sa drugog programa RTS-a?
Optužbe, uvrede, pokušaji duhovitosti, zamena teza, dobacivanje, ignorisanje poslovnika, cinizam i povišen ton preovladavali su u većem delu sednice na kojoj je usvojen budžet za 2023. godinu. To što je bilo i gorih budžetskih rasprava sa više od 60 tačaka dnevog reda, na kojima se o budžetu nije čulo ništa, ne menja utisak da je ova rasprava bila jako loša. Najviše zbog toga što niko nije bio posebno dobro pripremljen.
U Skupštini Srbije se i protekle nedelje, formalno gledano, svakodnevno radilo. Dolazili su gosti iz Slovačke, Kine, Nemačke i Izraela, bilo je sastanaka sa Venecijanskom komisijom i ODHIR-om, bio je jedan skup posvećen zdravlju, jedan o deci i jedan sa sudentima, u skupštinsku proceduru stigao je predlog budžeta za narednu godinu. Nijedan od ovih događaja nije zaslužio više od kratke vesti u medijima, čisto da se zabeleži, a opet dovoljno da se skupštiski život nastavi i malo prekrije svu agresija i mizoginija viđena na prethodnoj sednici. Najaktivniji je bio predsednik skupštine Vladimir Orlić koji je dao još jedan intervju u kojem je sada već otvoreno pokazao da će podela “na nas i njih” biti njegov manir predsedavanja.
Da li zbog ministarke Tanje Miščević koja je prva posle izbora nove vlade došla u skupštinu, da li zbog predsednice odbora za evropske integracije Elvire Kovač ili zbog prisustva ambasadora EU u Srbiji Emenuela Žiofrea, tek atmosfera na sednici odbora bila je kamerna. Na sednici odbora razmatran je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu i poslanici su ostavili utisak razumnih, pristojnih, pripremljenih predstavnika građana, spremnih da saslušaju jedni druge. Samo nisu bili ubedljivi. Opet za novinare koji se sećaju vremana od pre sedam godina kad radikali nisu dozvolili Majklu Devenportu da uopšte podnese izveštaj, ova sednica zaista je bila “skoro pa savršena”.
Treći ekspoze Ane Brnabić napisan je na 76 strana, kao prioriteti navedeni su nova energetska politika, obrazovanje i nauka, moderno zdravstvo, nastavak digitalizacije i zaštita životne sredine. Šta će biti sa odnosom prema Kosovu i Metohiji i hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji možda jesu goruća pitanja u društvu, ali za novu - staru premijerku nisu. Da je izostavila čitanje ekspozea i samo pročitala predlog novih ministara, rezultat bi bio manje-više isti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
Pomažemo našim kolegama iz Crte. Možeš i Ti! Posmatraćemo lokalne izbore 8. juna u Zaječaru i Kosjeriću. Sami znate zašto je to važno. Potrebna nam je vaša pomoć da pokrijemo deo troškova. Hvala..
