Ko do prošle nedelje nije znao šta je to “Anketni odbor“ u Skupštini Srbije, čemu služi i ima li svrhu, ni posle tri dana rasprave o osnivanju anketnog odbora, i dalje ništa ne zna. Bar formalno dobra ideja oko koje je postignut dogovor vlasti i opozicije, (jer da nije, ta tačka ne bi ni bila na dnevnom redu) potpuno je zatrpana uvredama, psovkama i zamenom teza. Posle još jedne nedelje u Skupštini Srbije jasno je da “normalni” ljudi “dižu ruke” od ove institucije, da sve više prijatelja pita skupštinske izveštače kako uopšte procesuiraju toliko uvreda, a sve više javnih ličnosti na televizijama govori da “to ne treba gledati”.
Ako morate da obavite neki skupštinski, pa samim tim i javni posao, kao što je sednica odbora na primer, a ne želite da svi baš o tome bruje, možete da zakažete događaj za subotu ujutru, kada u Skupštinu Srbije dolazi samo ko mora. Ako se potrudite da događaj traje duže od osam sati, novinari će garantovano odustati, kao i zainteresovana javnost. Nastavak zakažite za sledeću subotu (po mogućstvu za dan kada, na primer, predsednik države obavlja neki istorijski posao u Ohridu), i za kraj proverenog recepta, još jedan (možda ne i poslednji) nastavak za sledeću nedelju uveče. Ovakvim tokom za sada ide izbor kandidata za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.
Na poslednjoj sednici Skupštine Srbije izabran je novi direktor Agencije za sprečavanje korupcije, a da o njemu nije izgovorena nijedna reč. Tako je istovremeno sa čela te institucije otišao neki drugi čovek (ako vam nešto znači zove se Dragan Sikimić), a da ni o njegovom dosadašnjem (ne)radu takođe nije bilo reči. Skupština je potvrdila svoju nezainteresovanost za rad i ostalih takozvanih nezavisnih institucija tako što je u objedinjenoj raspravi razmatrala izveštaje o radu njih trinaest i to za 2021. godinu. Nezavisni su uzvratili tako što neki nisu ni progovorili, a neki se nisu udostojili ni da dođu. Ostao je utisak da predstavnici nezavisnih institucija jednostavno “istrpe” taj jedan dan kada moraju da izađu iz ilegale, kako bi, čast retkim izuzecima, ostalih 364 dana mogli da se nadaju da se niko neće setiti da postoje.
Set važnih pravosudnih zakona nikom nije bio glavna vest ni u danu kad je usvojen. Ni među tri glavne. Ko će formalno birati sudije i tužioce, izgleda da odavno više nije važno, a stručna javnost ponavlja da se vlast nikada neće odreći uticaja na pravosuđe. O tome je donekle bilo reči i na skupštinskom zasedanju, ali je mnogo više vremena potrošeno na još jednu navodnu krizu u odnosima vladajuće koalicije koja je trajala samo jedan dan. U četiri skupštinska dana moglo se videti kako se koalicioni partner provlači kroz blato, kako se migolji i kune na vernost, kako se prinosi žrtva i dobija oprost. Ali i kako strašno zvuči tišina neuzvraćene ljubavi. Jer kako kažu, u svakoj vezi jedan ljubi, a drugi podmeće obraz. Protekle nedelje u Skupštini Srbije ta izreka je potvrđena do nivoa ekstremno neprijatnog.
Posle dva dana i više od dvadeset sati rasprave, vest je glasila da je skupština usvojila izveštaj o pregovorima sa Prištinom. Građani koji svakako ne prate skupštinski sajt i ne čitaju skrivena akta koja su u proceduri, mogli su pomisliti da je reč o prihvatanju Francusko-nemačkog plana koji je zaista bio tema, sakriven ispod jednog papira koji ne znači baš ništa. Oni koji su u subotu veče gledali RTS1, pa im se u sred neke emisije o povratku na selo bez najave obratio predsednik lično, stekli su utisak da je rasprava bila kulturna i stvarno plodna. Ovaj miran, ljubazni čovek, baš u tom trenutku kad je samo njegov govor prebačen na prvi program, zahvalio je svima i rekao da je „uvek otvoren za razgovor”, da je možda preterao u raspravi (kao napadnuti jež, kaže, ovog puta je zanemario vuka), ali da će eto sada „sve raditi zajedno” - zbog naroda.
Dvodnevna rasprava i glasanje o novoj Vladi Srbije, pokazali su više stvari - da je Ana Brnabić veliki pobednik u domaćoj političkoj areni, da predsednik skupštine nema nameru da svoje znanje i iskustvo koristi za dobrobit parlamentarizma, da je Srpska napredna stranka rešena da čvrsto diktira tempo i u Vladi i u Skupštini, da će deo opozicije kritikovati apsolutno sve što predloži vlast, a da drugi deo želi da bude konstruktivan, ali ih naprednjaci neće.
Bilo je gunđanja i u Egiptu, kad su tamošnji crnotravci i robovi zidali piramide, pa ipak su taj škrgut zuba i jauci onih koji su se strmoglavili sa skele utihnuli, a piramide stoje i dan-danas, gorde i večite kao što biće i naš Nacionalni stadion.
Najava konstitutivne sednice Skupštine Srbije čekala se četiri meseca, a i tada je nije najavio onaj koji je saziva, dosadašnji predsednik skupštine Ivica Dačić, nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Što smo i očekivali. Visoki funkcioneri vladajuće koalicije odavno se ne stide da kažu da nekoliko dana pred izbor nove Vlade (koju je takođe najavio Vučić) oni uopšte ne znaju kome je koja funkcija namenjena. Sad, da li je veća sramota ako stvarno ne znaju, ili što znaju, a ne smeju da kažu jer se zna ko saopštava odluke - to neka ostane njima. Novinari su počeli da se spremaju i pre zvaničnog zakazivanja sednice - jer “reko Vučić”. Građanima je ostalo da još nekoliko dana nagađaju. I to je normalno. Međutim, pošto u tim nagađanjima ima i mnogo potpuno nemogućih pretpostavki, podsećamo na redosled koraka za izbor vlasti, onakav kakav bi trebalo da bude.
Poslanici Skupštine Srbije prošle nedelje ponašali su se kao maturanti u maju. Šta si uradio uradio si. Još se javi po neki odeljenski šaljivdžija da proba da popravi dvojku, da skupi neki poen kod razrednog, ali slabo to ide, traljavo. Odlikaši već znaju da su nabolji i da nastavljaju dalje, pa žive na staru slavu. Ovi što se nisu iskazali, neka idu neka traže sebi posao.
Da li stvarno postoji teror agresivne manjine o kojem slušamo poslednjih meseci? Šta tačno misle predstavnici vlasti kada kažu da „neće dozvoliti agresivnoj manjini da upravlja državom“? Kako ta navodna većina uopšte razume demokratiju kada sa toliko gađenja priča o neistomišljenicima, kada aktivisti vladajuće stranke kreću u obračun čekićima ili nagoveštavaju da bi neko mogao da se kolima zaleti u tu “šačicu ljudi”?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
