Tvrde da nije zbog protesta, nije zbog ulice, nego je predsednik sa timom pravnika razmotrio zakone zbog kojih su građani blokirali ulice i rešio da reaguje. Iako je rekao da će zakon o eksproprijaciji da se doradi, on je za sada povučen, a zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je već potpisan, pretrpeo je hitne izmene. Sednica je na brzinu zakazana za petak i taman kad smo očekivali da u ime predlagača ministarka Marija Obradović objasni šta se to desilo, pa mora da menja predlog koji je branila pre nekoliko dana, ona je odlučila da ćuti. U jednom trenutku se učinilo da su i ministarka i poslanici nekako ljuti i iskazuju bunt, ali ne. Kako su sami rekli, dobili su takve instrukcije.
Poslednja nedelja novembra svake godine je dinamična u srpskom parlamentu. Ceo svet se sprema za „Crni petak“, rasprodaju svega i svačega, gužvu ispred kase, pa tako i skupština. Na redu je budžet, bliži se kraj godine, treba povući još neke kredite da ne propadnu, na brzinu ispuniti sitna obećanja data opoziciji. Ove godine posebno se žuri da se usvoji sve što može, jer su i poslanički mandati pri kraju, a sledeći sastav skupštine ko zna kakav će biti. Zato je u nekoliko dana pored budžeta za narednu godinu, o još četrnaest zakona vođena objedinjena rasprava, na istoj sednici izabrani su članovi Nacionalnog saveta za kulturu, a između je “udenuta” još jedna sednica na kojoj je časkom usvojen zakon o referendumu. Posle dužeg vremena na ulicama Srbije imamo i proteste zbog nečega što su poslanici uradili. Što jeste mali, ali ne i nevažan znak da građani ponovo shvataju da je najvažnija vest - šta se radi u skupštini!
I Ratko Mladić, i Jovanjica, i poverenik i Dragan Đilas, i sahrana i rejting - šta sve nije bilo tema skupštine protekle nedelje. Birali su se predsednici sudova, članovi nekih komisija- to je sve zaboravljeno čim je glasanje završeno. Kao i obično, o zakonima se pričalo malo, a malo više o zadatim temama.
Dva dana zasedanja o zakonima koji su već zaboravljeni, jedno javno slušanje posle kojeg predlog budžeta nije ništa jasniji, nekoliko protokolarnih sastanaka, besomučno zahvaljivanje predsedniku kao bedemu od svakog zla, začinjeno veličanjem ratnog zločinca. Prošle nedelje je stvarno bilo mučno pratiti rad Skupštine Srbije. Toliko, da smo počeli da zamišljamo paralelnu stvarnost.
Taman je prošle nedelje slavodobitno potpisan sporazum vlasti i opozicije i u Skupštini se smeškalo i pljeskalo jer je dijalog bio uspešan, ove nedelje narodni poslanici potrudili su se da se i ta izveštačena slika dijaloga zaboravi. Poslanici nisu pominjali lidere DSS-a Miloša Jovanovića niti Dveri Boška Obradovića, koji su najavili kandidaturu za predsednika. I to je baš lepo. Apsurdno je što su i dalje ljuti na one druge, koji ne žele sa njima da razgovaraju i ne znaju da li će opet bojkotovati izbore. A najviše se naljute kada neko od njih pomene kandidaturu za predsednika. Ove nedelje najviše poslaničkog otrova izlilo se na potpredsednika Narodne stranke generala Zdravka Ponoša, i preventivno na nekadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića, valjda da mu ne padne na pamet da se opet aktivira.
U skupštini je prošle nedelje usvojen rebalans budžeta zato što para ima više nego što se očekivalo, pa vlada želi ponovo da podeli višak sa građanima. Poslanici su razmatrali zakone o Zaštitniku građana, o slobodnom pristupu informacijama i set zakona iz oblasti privrede, sa ciljem da stvore „prijateljsko okruženje za poslovanje“. Potpisan je i sporazum vlasti i opozicije o izbornim uslovima, posle kojeg tek slede izmene zakona kako bi potpisano moglo i da se primeni.
Set zakona iz oblasti finansija, jedan iz zaštite životne sredine i izmene jednog člana Zakona o muzejima razmotreni su i usvojeni prošle nedelje u Skupštini Srbije. Kako se u skupštinskoj sali moglo čuti - predsednik Vučić je bio u pravu. Ekonomski rast biće veći od očekivanog i iznosiće najmanje sedam odsto. "Za ove dve godine, doba najveće ekonomske krize ikada i pandemije korona virusa, Srbija će biti među top tri najbolje zemlje u Evropi kada je ekonomski rezultat u pitanju", izjavio je ministar finansija Siniša Mali u parlamentu, a za njim horski ponovili skoro svi poslanici koji su se javili za reč.
Koliko su tačno koštale vakcine? Ili respiratori? Kako smo se odlučili za izvođača radova na izgradnji toliko čekanog beogradskog metroa? Da li je vrh vlasti zaista povezan sa kriminalnim navijačkim grupama? Ko je prisluškivao predsednika države i ako nije niko zašto ste mesecima tvrdili da jeste? Kako će se od jeseni ići u školu? Gde se nalazi glavna autobuska stanica u Beogradu? Planiramo li da sa Kosovom pregovaramo još 20 godina bez napretka? Možemo li pronaći novac za lečenje dece da ne skupljaju građani SMS porukama? Sve to su narodni poslanici mogli da pitaju predstavnike izvršne vlasti svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Ali nisu.
Aktuelni saziv parlamenta je za godinu dana rada potvrdio 26 sporazuma o zajmovima, kojima je država zadužena za nešto više od dve milijarde i 200 miliona evra. Ta informacija sama po sebi ne znači mnogo, naročito ako se ima u vidu da se zajmovi uvek izglasavaju uz neke druge, na oko važnije zakone, te da se o njima ne vodi duga rasprava. Ako se o pozajmljivanju i govori, kao da se sledi pravilo – kada hoćete da sakrijete podatke, iznesite dugi niz brojeva i nikome ništa neće biti jasno.
Na sledećoj, vanrednoj sednici skupštine između devet tačaka dnevnog reda, kao sedma tačka, bez velike pompe, pojavio se izbor Republičkog javnog tužioca. Predlog je upućen po hitnom postupku, a rešenje je samo jedno - da dosadašnja tužiteljka Zagorka Dolovac na tom mestu ostane još šest godina, odnosno da se njenoj funkciji omogući da proslavi punoletstvo.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
