Prošle godine u Srbiji zabeleženo je 28 femicida, a od početka ove godine dogodila su se tri ubistva žena u partnerskim odnosima, nivo policijske brutalnosti prema pripadnicima LGBT+ zajednice opet je pomerio granice, vaspitačice u Temerinu bile su izložene pretnjama zbog projekta o rodnoj ravnopravnosti… Šta je uzrok svemu ovome? Sagovornici Istinomera ističu da je povećanje nasilja prema ženama i manjinskim grupama povezano i sa antirodnim diskursom kojim se sa puta demokratije vrlo lako skreće u autokratiju. Kreatori ovih narativa su različiti akteri - od predstavnika vlasti, desničarskih pokreta, do medija. Kako izgleda predstava „tradicionalne porodice” i kako dezinformacije služe kao oružje za očuvanje patrijarhata?
Prva nedelja jula je u samo jednom danu donela vesti o dva femicida, čime se broj ubijenih žena u ovoj godini, prema informacijama iz medija, popeo na 22. Na alarmantnu situaciju mesecima unazad upozoravaju ženske i druge nevladine organizacije, koje zahtevaju od nadležnih institucija da ažurnije rade na sprečavanju ubistava žena. I deo opozicije zahtevao je da se o femicidu raspravlja u parlamentu, ali ni posle skoro dva meseca odgovora nema. Ili je izostanak odgovora takođe odgovor, onaj koji smo više puta čuli od vlasti - problema nema, sistem nije zakazao.
Više od 70 odsto sigurnih kuća nema obezbeđenje u kontinuitetu, a svakom objektu je u nekom trenutku otkrivena lokacija koja bi trebalo da je tajna, pokazuju podaci istraživanja NGO Atina o prihvatilištima za žene žrtve nasilja. Situacija u ovim ustanovama odraz je kompletne slike sistema socijalne zaštite, njihova nebezbednost posledica je loših standarda, a sigurna kuća je „nužno zlo” - saglasne su sagovornice Istinomera.
Od početka godine pa do Međunarodnog dana žena 8. marta u Srbiji je ubijeno devet žena. Skoro pa jedna nedeljno. Stradale su od ruke bivših partnera, poznanika zbog mržnje ili ljubomore bliskih muških osoba. U kakvoj ovo atmosferi dočekujemo Dan žena, praznik čiji je značaj i inače decenijama unazad devastiran?
„Sve dok budem imala jezik, ja ću da pričam o nepravdama koje se dešavaju žrtvama nasilja i nikada neću stati“, reči su Ljiljane Nešić, predsednice udruženja Žene za mir iz Leskovca, koje više od deceniju i po pruža podršku ženama koje su imale iskustvo nasilja u porodici. Institucije, kaže naša sagovornica, osim što ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama nasilja u porodici, ne čine ništa ni po pitanju pretnji koje su članice ovog udruženja dobile. „Znamo da živiš sama“, „znamo koja kola voziš“, „puno pričaš“, „znamo da imaš unučiće“, pretnje su braniteljkama prava u poslednjih mesec dana. Zastrašivanje je počelo nakon što je u javnosti postavljeno pitanje – kako neko ko je osuđen za nasilje u porodici može da dobije sredstva da pruža podršku žrtvama nasilja u porodici i koji je kriterijum za dodelu novca.
Tri ubijene žene i više od 23.000 tvitova pod heštegom NisamPrijavila, u kojima su žene opisivale iskustva nasilja koje su preživele i razloge zbog kojih ga nisu prijavile, obeležile su poslednje dane prošle godine, koja je označena i kao “godina početka kraja ućutkivanja žena”. Koliko je još žena u Srbiji koje trpe nasilje, ali nemaju Tviter da o tome pišu? Šta je sa ženama sa sela i Romkinjama i sa čim se susreću kada odluče da prijave nasilje?
Od početka 2018. godine, za nepuna četiri meseca ubijeno je najmanje 15 žena, a samo u nedelji između 5. i 13. februara ubijeno je čak 6 žena od strane partnera i članova porodice. Ženske organizacije i mreže su pozvale državne organe i institucije da, u cilju sprečavanja femicida, ustanove redovno praćenje ove pojave. A šta o ovom problemu piše u novom izveštaju Evropske komisije, analizirao je Autonomni ženski centar.
U prethodnih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodičnom nasilju, a samo u 2016. godini 33, pokazuje Izveštaj o femicidu „Mreža žena protiv nasilja“. U prvoj polovini ove godine ubijeno je 19 žena gde je čak pet njih izgubilo život od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Žene imaju tri puta veću šansu da budu ubijene u svom domu nego na ratištu ili nekom drugom javnom mestu. U prethodnih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodičnom nasilju, a samo u 2016. godini 33, pokazuje Izveštaj o femicidu „Mreža žena protiv nasilja“. Nešto više od trećine ovih ubistava počinjeno je vatrenim oružjem. „Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika“ koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika pokazuje da postoji jaka korelacija između broja posedovanog oružja i femicida u Srbiji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
