Leto za nama obeležili su razorni zemljotresi, poplave i požari širom sveta. Međutim, katastrofe koji su poslednjih meseci pogodili Maroko, Libiju i Havaje „skeptici” ne smatraju „prirodnim”. Naprotiv. Jedan od njih je i Saša Borojević koji snimcima poplave, navodno iz Libije, iznosi sumnju o „skroz prirodnoj” katastrofi. Međutim, snimci iz komplilacije sadrže sadržaj snimljen u SAD i azijskim zemljama, ne u Libiji.
Društvenim mrežama cirkuliše video snimak vojne opreme uz tvrdnje da prikazuje pomoć koju NATO šalje Ukrajini. Snimak, međutim, prikazuje američku vojnu opremu postavljenu u luci Gdinja u Poljskoj, koja je bila u procesu transporta nazad u Sjedinjene Države. Oprema pripada borbenom timu koji je bio u Poljskoj tokom operacije „Atlantic Resolve”, vojne misije SAD za podršku Evropi i NATO saveznicima.
Iako se na današnji dan sećamo stradalih u NATO agresiji, država se, ironično, ni posle 24
godine od početka bombardovanja nije setila da napokon utvrdi tačan broj žrtava. Umesto toga, brojem poginulih se i dalje spekuliše i kalkuliše, jer kako drugačije objasniti da nadležne institucije više od dve decenije nisu u stanju da utvrde ukupan broj nastradalih civila i žrtava vojske i policije.
Video snimak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na kojem govori o tome šta NATO treba da uradi kako bi odvratio Rusiju od upotrebe nuklearnog oružja, ponovo se deli na društvenim mrežama sa pogrešnim prevodom. Zelenski nije pozvao NATO da izvrši nuklearni napad na Rusiju, već rekao da bi Alijansa preventivnim merama, poput uvođenja sankcija i oružane pomoći, trebalo da onemogući Rusiji da koristi nuklearno oružje.
Ova godina se završava u velikom stilu - “pobedom Vučića i Srbije”, koju su provladini mediji jednoglasno i slavodobitno proglasili nakon puštanja dvojice Srba iz “šiptarskog kazamata”. Time je, za sada, stavljena tačka na dvadesetodnevne barikade i krizu na severu Kosova, o kojoj se najviše izveštavalo u decembru, ali i poslednjih pet meseci. Rat u Ukrajini pao je u drugi plan, a srpski mediji su - uz dominantan antizapadni narativ, nastavili da veličaju Rusiju, ali ne toliko otvoreno kao prethodne četiri godine, pokazuju rezultati Crtinog godišnjeg monitoringa medija.
Od početka rata u Ukrajini, na društvenim mrežama je prisutno podvlačenje manipulativnih paralela između ruske invazije na Ukrajinu i NATO bombardovanje bivše Jugoslavije, kako bi se dodatno raspirio prisutan anti-zapadni narativ. Ovoga puta je u tu svrhu zloupotrebljena naslovna strana američkog magazina „Time” - „Bringing the Serbs to heel”, uz tvrdnju da je objavljena 1999. godine. Naslovnica je autentična, međutim, izdanje je objavljeno 1995. godine, a tema je bila bombardovanje Republike Srpske.
Satirična “vest” sa portala Bijeljina News raširila se po portalima i Fejsbuku gde su je mnogi shvatili ozbiljno. U svakom slučaju, u ovoj priči nijedan medved nije povređen, ali ni odlikovan. Za učitavanja političke simbolike svako je individualno odgovoran.
“Sporazum koji je bio dogovoren između lidera Srbije i Kosova, a pod pokroviteljstvom Federike Mogerini podrazumevao je i učlanjenje Kosova u UN i ’korekciju granica’. Vučić i Tači su se sastajali u Rimu, novembra prošle godine, ali ta ideja trenutno nije aktuelna, jer većina stanovništa na Kosovu nije za promenu granica”.
Komentarišući rezultate referenduma u Makedoniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpuno je zanemario da je referendum bio konsultativan, odnosno da sama odluka nije obavezna. Činjenica da je ovaj važan momenat o karakteru referenduma potpuno zanemaren, ostavlja prostora za manipulacije, proizvoljno i nepravilno razmatranje brojeva, kao i izvođenje pogrešnih zaključaka o ishodu glasanja, te se stoga njegovo tumačenje poslednjih dešavanja u Makedoniji može oceniti kao manipulativno.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
