Kad po stolu poređate fascikle pune vrištećih problema - sankcije, Kosovo, skok cena, struja, benzin, Republika Srpska – kako učiniti da se narednih dana one nađu u medijskom hladu? Naravno, izvlačenjem iz špila one teme koja, provereno, sobom nosi reflektore koji umeju da zaslepe sve oko nje – povratak redovnog služenja vojnog roka. Po ko zna koji put ovaj adut se našao na stolu, dovoljno intrigantan da se pretvori u diskusiju, ali tako da bi sada trebalo da zazvuči “najozbiljnije”.
Mi živimo u zajednici gde se mišljenje i interesi prosečnog građanina nigde ne čuju i nigde ne bivaju uzeti u obzir, pa stoga moramo da se načinom pomalo da kažem i navijačkim obratimo nekadašnjem navijaču, budućem košarkaškom treneru i ocu Nacionalnog stadiona.
Šta prvo pomislite kad se pomene Nebojša Stefanović? Na onu sliku kad ga Vučić privija na grudi? Na Nebojšu iz Beograda? Na trgovinu oružjem? Fakultet iz Sava Centra? Njegove probrane državne sekretarke? Oružje u Jajincima? Neka lica povezana sa nekim mestima? Broj jakni po metru kvadratnom?
Ringišpil imena se vrti po medijima, dok glavni akteri ćute ili tek nagoveštavaju u kom će smeru teći tekuće afere. U isto vreme, tabloidi igraju ping-pong sa pretpostavkom nevinosti i listom prozvanih. Pripadnici MUP-a i drugih bezbednosnih službi su preuzeli na sebe svetlo reflektora. U optužnici za Jovanjicu 2 nalazi se više njih, a niz nekih drugih imena povezuje se i sa slučajem Belivuk, prisluškivanjem, hapšenjem Dijane Hrkalović...
Pozivanje na poligraf, po ko zna koji put, vikend konferencije za medije, tabloidno prepucavanje (epizoda sto i neka), sve je to domaća javnost dobila od ministara nam i stranačkih kolega iz SNS koji se utrkuju u svojim “istragama” i razvodnjavanju tema, među kojima je i optužnica za slučaj “Jovanjica”. Ko sporadično prati naslovne strane, lako može da pogubi konce ko je ko u najvećoj aferi poslednjih godina. Podsetimo se zato imena koja se spominju, od čega se ministar Nebojša Stefanović brani i ko to stalno spominje prisluškivanje predsednika, a da nije on sam. Ili Vulin.
Pravnik, novinar, advokat, verujući čovek, navijač, naprednjak, poslanik, protivnik promene Ustava, branilac, patriota, čuvar časti javnih funkcionera, lučonoša i jedan od retkih u moru naprednih političara koji se prepoznaje samo po nadimku. Vladimir Đukanović ili kraće Đuka, preuzeo je ulogu buntovnika u redovima svoje stranke, samo što njegov bunt uvek ide protiv slabijih.
Da li se u Srbiji situacija otima kontroli, ili je na delu kontrolisana konfuzija? Tri događaja od prvorazrednog političkog i društvenog značaja poslednjih nekoliko dana neodoljivo su, iako nepovezani, podsećali jedan na drugi. I GO SNS i Sabor SPC, pa i Skupština Udruženja novinara Srbije, događaji su sa više nepoznatih nego poznatih – više se krilo nego što se otkrilo, svuda je u temelju nekakav sukob koji nije do kraja razjašnjen i deluje da nekako „kuva iznutra”. Da li je GO odbor SNS slika države i institucija, Sabor SPC stanja vere, a eskalacija sukoba u Udruženju novinara slika medija?
Da li predsednik Srbije režira dokumentarnu verziju filma „Kad jaganjci utihnu“ koja, sem morbidnih scena koje nam je podrobno opisao pre neko veče, sadrži i elemente ozbiljnog političkog trilera? Šta je tačno bila predsednikova ideja kada je u političkom intervjuu na nacionalnoj frekvenciji izneo detalje horora koji nisu pogodni za mlađe od 18 godina? Da li su opisi ćevapa od ljudskog mesa, potom poruke „bandi” koja će biti „pohapšena” i „gadovima koji su planirali da upravljaju Srbijom” mizanscen za jednu drugu bitku, koja se vodi na političkom polju unutar SNS-a? Da li su nepojmljivi opisi ličnosti i dela vođe klana, koji je godinama unazad nesmetano operisao po Srbiji i za koga se ispostavilo da ima pipke koji se pružaju do najviših političkih krugova, posledica predsednikovog straha, namera da se zastraše građani, ili je pak reč samo o procesu paralelnom onom koji su neki mediji opisali kao modernu staljinističku čistku unutar SNS-a? Moj današnji sagovornik je u zimu 2012. godine, samo nekoliko meseci pošto je došlo do smene vlasti u zemlji, primetio da se dešava puzeće političko nasilje i diktatura jednog čoveka. Ako se to dešavalo 2012, tek posle smene vlasti Demokratske stranke, kada je Aleksandar Vučić bio tek prvi potpredsednik vlade, šta se onda dešava danas i kako se to zove?
Šta se tačno dešava i da li poslednjih nedelja gledamo pervertiranu verziju nastavka trilogije „Kum”, što je insinuirala profesorka Vesna Rakić-Vodinelić, ili je na delu delovanje pravne države u njenom punom kapacitetu? Zašto se, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, javnost bombarduje šifrovanim porukama sa najvišeg političkog vrha, nejasnim optužbama mimo institucija, denunciranjem predstavnika suda, najavom da će nam u lice biti bačen film koji bi se na nekom drugom, uređenijem mestu verovatno emitovao u od publike ispražnjenoj sudnici? Da li je ono što vlast zove „obračun sa organizovanim kriminalom” obračun sa delovima odmetnute familije, i zašto je taj obračun posle devet godina počeo baš sada, godinu dana uoči najavljenih izbora i paralelno sa kritikama koje dolaze iz Evrope, koja treba da posreduje u dogovoru vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
