U utorak, 25. februara, pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli su u kancelariju Crte. Oko 20 minuta pre njihovog ulaska, tabloidi su javili da je „zaigrala mečka” i da tužilaštvo „češlja” nevladine organizacije zbog „muljanja sa USAID parama”, odnosno sumnje na „nenamensko trošenje sredstava” ove agencije. Ti naslovi nisu bili jedina najava. Crta je danima pre toga „bila pod istragom” - u izjavama predstavnika vlasti i medija.
Trampova odluka da obustavi rad Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) dala je krila predstavnicima vlasti u Srbiji za još intenzivnije targetiranje i optužbe na račun organizacija civilnog društva. Bežeći od činjenice da su masovne proteste širom zemlje pokrenuli nezadovoljstvo i bes građana posle 15 stradalih u Novom Sadu, vlast pobunu protiv korupcije, urušavanja demokratije i vladavine prava, predstavlja kao „rušenje države” i „pokušaj obojene revolucije”. Zajedno sa mejnstrim medijima, to pripisuje „večitim neprijateljima” - nevladinim organizacijama. Iako u osnovi gledamo reprizu prethodnih obračuna sa NVO, koji su se pojačavali sa svakim većim protestom na ulicama Beograda i Srbije, novi napadi ušli su u crvenu zonu. U naslovima i izjavama državnih zvaničnika pojedinci i grupe iz civilnog sektora sada su povezani sa kriminalnim organizacijama i narko-kartelima.
Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
Zakon o „stranim agentima” trenutno je u proceduri usvajanja u gruzijskom parlamentu, stigao je do Skupštine Republike Srpske, a priziva se u jutarnjim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Reč je o zakonu usmerenom protiv medija i nevladinih organizacija koje se finansiraju sredstvima iz inostranstva. Gruzijci su organizovali proteste zato što veruju da ih ovakav akt, koji podseća na ruski zakon iz 2012. godine, udaljava od Evropske unije. U Srbiji taj Putinov alat za obračun sa nezavisnim medijima i civilnim društvom priželjkuju analitičari, koalicioni partneri Srpske napredne stranke i među njima i čovek koji će u naredne četiri godine biti potpredsednik Vlade.
Pravljenje spiskova - već viđen pritisak na kritičare vlasti i(li) nastavak planiranog obračuna sa civilnim sektorom i medijima? Vest o organizacijama koje Uprava za sprečavanje novca proverava zbog osnova sumnje da finansiraju terorizam podseća na početak scenarija od kog Mađarska ne odstupa u svom odnosu prema nevladinim organizacijama. Bliskost njihovog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije jedina “nit” koja povezuje dve države, od nedavno u istom statusu - hibridnih režima. Kako Mađarska guši glas kritičara vladajuće stranke, kojim sve metodama se služe i koje od njih je preuzela Srbija?
Od štrajka glađu i obraćanja OEBS-u zbog jedinice iz matematike na kraju godine nakon jedinice iz prvog polugođa i četiri jedinice i dve dvojke u drugom, do okrića gigantskih tela učesnika Kosovskog boja, pogledajte šta su mediji pisali o Mariu Spasiću.
Kojim nevladinim organizacijama ili lokalnim samoupravama će otići 540 miliona dinara naredne godine nije jasno. O tome će odlučivati isključivo Vlada, jer su upravo njenom Generalnom sekretarijatu dodeljena ova sredstava za dotacije i transfere, pokazuje predlog Zakona o budžetu za 2019. godinu. Na koji način će ona biti raspoređena odlučivaće ponovo najviši izvršni organ i to posebnim aktima koje donosi bez prethodne saglasnosti skupštine ili bilo koje druge institucije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
