Da li hiljade ljudi na ulicama Beograda koje traže vazduh, drvo i vodu i rani ručak prijatelja na vlasti u Beogradu na vodi predstavljaju sve izoštrenije slike dve paralelne stvarnosti u Srbiji? Da li je presuda za pretrpljene duševne bolove u korist zamenika gradonačelnika Beograda protiv nekadašnjeg odbornika Balše Božovića, koji je svojevremeno, za vreme svog mandata u Beogradu, tražio odgovornost gradske vlasti za najskuplju jelku na svetu, primer delovanja pravne države ili slika paralelne stvarnosti, koja asocira na detalje iz kratkog romana Roberta Bolanja „Čile noću“? Gde je dodirna tačka te dve stvarnosti? Šta spaja elitu na vlasti, koja se očigledno oseća dobro, i ostatak Srbije, uključujući i one koji su za tu vlast glasali? Da li su predstojeći pregovori vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima igranje na dobru ili pogrešnu kartu? Da li time opozicija kreira za sebe veće šanse, ili bi možda trebalo da primeni recept Zorana Đinđića iz 2000, koji je opisan u knjizi Vesne Mališić – izlazak na izbore bez obaziranja na Miloševića i njegova pravila, sa uverenjem da će ti izbori biti katalizator promena, a ne same promene, da će biti važni za ozdravljenje opozicije i da će animirati narod da glasa za opoziciju?
Da li je „ekološki ustanak“, kako se naziva protest u subotu, kome se, pored inicijatora Odbranimo reke Stare planine, priključilo još 50 ekoloških i drugih aktivističkih organizacija i pokreta, okupljanje protiv vlasti ili bitka za bolju životnu sredinu? Da li je pitanje životne sredine stvar politike ili ekologije, i da li su te teme rešive u zarobljenoj državi? Da li je Miša Vacić postao „ekološki osvešćen“, ili je njegova poseta Staroj planini signal da je u pogledu snage aktivizma vlast postala osvešćena? Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da protest u subotu, kome se Inicijativa pridružuje, „možda nije pravi ustanak, ali da je ekološka situacija u zemlji takva da zaslužuje upravo ustanak“.
Da li je politička klima u Srbiji počela da se menja i da li su teze o Zaječaru kao „zarazi“ koja je počela da se širi samo projekcija, ili u tome ima zrna racionalnosti? Da li i posle više od dvadeset godina živimo isti politički krug o usponu lidera, autokratiji, unutrašnjim sukobima, na čiji ishod nas podseća serija „Porodica“ koju ovih dana pratimo na RTS-u? Zašto se u Srbiji, sa malim prekidima, ponovo vrtimo oko „porodice“ čiji su porodični problemi naši zajednički? Glava te porodice je u ponedeljak uveče rekao da ga jedino zanima sud istorije i da zna da će licemeri jednog dana da ga napuste i optuže. Zašto je opozicija od „srećne porodice” koja se bori za isti cilj – demokratske izborne i životne uslove – ponovo stigla do „nesrećne porodice”? Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je „porodica“, sem što nas simbolički prati decenijama, nažalost postala važna i za politički razvoj zemlje.
Pre nekoliko dana je nekadašnji premijer Vojvodine, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić rekao da ne vidi da je opozicija spremna da žrtvuje više da bi došla na vlast, nego što je Vučić spreman da žrtvuje da bi na vlasti ostao. Pajtić je inače predložen od Narodne stranke da bude pregovarač u ime opozicije na predstojećem dijalogu o izbornim uslovima. Deluje da od toga neće biti ništa, iako su platforme za pregovore o fer izbornim uslovima postale „ključno političko pitanje“ delovanja opozicije. Uprkos činjenici što je sva opozicija saglasna šta treba menjati, kao i u tome da je demokratija ugrožena, ne uspeva da se dogovori oko jedinstvenog stava u kontekstu razgovora o izbornim uslovima. Potpredsednik Narodne stranke, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš napominje da je za oporavak demokratije potrebna ozbiljna terapija. On je u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ primetio da nam je potrebno „samoizlečenje i generisanje velikog broja antitela koja će da se suprotstave infekciji koja nas razara“.
Da li je predlog tri opozicione stranke o alternativnom uređivanju informativnog programa RTS-a, koji je deo paketa za eventualni dijalog o fer izbornim uslovima, održiv? Kako je moguće da decenijama unazad javni servis nije u stanju da informiše na zakonom propisan način? Da li je za profesionalce zaposlene u javnom servisu potrebna politička odluka i dozvola da mogu da rade profesionalno? Da li o profesionalizmu RTS-a treba da sudimo i na osnovu snimka, koji je nekako dospeo u javnost, a na kom se čuje i vidi kako novinarka dogovara pitanja sa predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem?
Uzbunjivač iz Krušika, “samohrana majka čija su deca gladna i bosa, ratar kome je nevreme uništilo letinu” - ne mogu da se nadaju da će zaslužiti ozbiljnu minutažu na RTS-u. Makar dok se o njima ne oglase institucije. I to nije nikakvo proizvoljno tumačenje. Iz RTS-a su tako rekli. Pa na primer, dok je Džeki Čen igrao svoju igru na programu javnog servisa, u najbližem komšiluku Takovske 10 zahuktavali su se julski protesti zbog “korona mera”, koji su tek naknadno “zaslužili” da se o njima izveštava i na Prvom programu.
“Mi ne tražimo pomoć Evropskog parlamenta zato što smo neki očajnici u Srbiji koji ne znaju sami šta će da rade, već zato što je to u interesu i Evropske unije", kaže, između ostalog, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, u razgovoru s Danicom Vučenić za Istinomerov podcast „U mikrofon“.
Zabrana snimanja sednica moblinim telefonima i otežano formiranje odborničkih grupa - to su, u najkraćem, novine koje su stigle s izmenama Poslovnika SO Stara Pazova, usvojenim prošle nedelje. Po mišljenju opozicionih odbornika, nova pravila ugrožavaju javnost rada lokalne skupštine i onemogućavaju manjinu da učestvuje u donošenju odluka.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
