Između sahrane u Podgorici, kao regionalnog, i američkih izbora kao globalnog događaja, objavljeno je lokalno istraživanje čiji rezultati pokazuju da, kako kaže glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović, „nama ni Bog ne može da pomogne”. Naime, ovaj istraživački centar pitao je građane šta misle o pandemiji izazvanoj virusom COVID 19. Odgovori su zanimljivi i indikativni. 51 odsto ispitanih bi prihvatio vakcinisanje ako to preporuče lekari i stručnjaci, a 17 procenata ako to preporuči predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Slično su se izjasnili i ispitanici koji podržavaju stranke koje su izašle na parlamentarne izbore - 53 odsto bi poslušalo lekare, dok je 48 posto pristalica stranaka koje su bojkotovale izbore odgovorilo da se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima. Mereno je i poverenje građana u institucije i aktere koji se bave korona virusom. Građani imaju više poverenja (44%) u lekare i naučnike mimo Kriznog štaba. U svim ostalim slučajevima situacija je obrnuta, čak i u slučaju predsednika Republike. Njemu ne veruje 39 odsto, a veruje 31, dok Kriznom štabu ne veruje 35 odsto, a Vladi Srbije 41 odsto ispitanika. Istraživanje je rađeno neposredno, na 1.200 ispitanika, u septembru ove godine. Programski direktor Demostata Zoran Panović u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ pojašnjava da je reč o „dubinskom istraživanju“ koje ukazuje da je naše društvo „autoritarno“. Kako kaže, rezultat iz prethodnog istraživanja koje je pokazalo da je 80 procenata građana „neposredno ili posredno autoritarno, potvrđuje se kroz ove rezultate“.
Na listama kandidata za izbore ove godine nema mnogo prepoznatljivih ljudi čijih karijera šira javnost može da se seti bez „guglanja“. O tome da na listama vladajuće koalicije nema ni premijerke ni velike većine ministara Istinomer je već pisao. A ko još ima šanse da se nađe u novom sastavu Skupštine Srbije? Od dobro poznatih imena koja su nova u politici, do potpunih autsajdera, analizirali smo one liste koje po poslednjim istraživanjima imaju šanse da preskoče cenzus od tri odsto izašlih birača.
U periodu predizborne kampanje, najveći broj reakcija na Tviteru beleže objave sa profila lidera političkih stranka koje ne pripadaju vladajućoj većini, a prednjače objave lidera opozicije koji zagovaraju bojkot predstojećih izbora. Međutim, u pogledu deljenja (“share”) objava od strane pratilica, ubedljivo vode profili stranka i lidera vladajuće većine, pokazalo je istraživanje posmatračke misije Crte.
U dosadašnjoj kampanji za izbore koji nas čekaju za dve nedelje nismo u velikoj meri imali priliku da čujemo koje javne politike zagovaraju političke partije, još manje kakvi su im programi, ako ih uopšte imaju. Ono što, sa druge strane, jesmo videli su zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače, radne akcije širom Srbije, kao i masovni javni radovi koje su otvarali i obilazili funkcioneri. Uprkos suprotnim preporukama međunarodnih organizacija, partije, uglavnom one na vlasti, nisu se libile da temu korona virusa koriste za svoju političku promociju. Sve ove pojave zabeležila je posmatračka misija Crta u periodu od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se zvanično predizborna kampanja vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.
Predsednik Aleksandar Vučić “ogradio” se od političke borbe tokom vanrednog stanja, tvrdeći da 50 dana nije spominjao imena političkih protivnika. U atmosferi političke trke, u kojoj se političari iz SNS i te kako bave političkim protivnicima, komentarišu i prozivaju, a vladajuća stranka apsolutno dominira na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, Vučić je o njima govorio, mahom, najčešće odgovarajući na - novinarska pitanja. Iako, zaista, tokom vanrednog stanja predsednik države nije imenom i prezimenom pričao o svojim političkim protivnicima, gotovo svaki njegov javni govor bio je delom posvećen i opoziciji. Osim toga, Vučićeve partijske kolege gotovo svakodnevno su se u svojim obraćanjima i saopštenjima bavile predstavnicima opozicije i to imenujući ih.
„Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović može da učestvuje na izborima, ali snosiće konsekvence. On može da kaže: ‘Ja, kao Saša Paunović, neću biti u Demokratskoj stranci, izlazim na izbore.’ Ali Demokratska stranka je donela jasnu i nedvosmislenu odluku. Takođe, odlazak na drugu listu znači da ti članovi više nisu u DS. To je potpuno jasno, važi za sve, pa i za mene.” Ovo u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ističe predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. On objašnjava da su demokrate odlučile da „bojkotuju izbore, ali da istovremeno lokalni lideri imaju posebnu vrstu odgovornosti” i da, u kontekstu lokalnih izbora, “pokušavaju da donesu odluku koja je ispravna“.
Da li je tačna tvrdnja predsednika Aleksandra Vučića da u Beogradu danas ima dvostruko više automobila nego pre 10 godina? Kako je Istinomer ocenio izjavu premijerke Ane Brnabić da 2012. nije bilo opozicionih medija?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.
„Nismo se naljutili na opoziciju, već nećemo da nam više troše vreme koje nemamo zato što ja ne planiram da šetam još deset godina, niti za deset godina", rekla je za Istinomer Valentina Reković, aktivistkinja pokreta „Jedan od pet miliona“.
„Pošto su studenti ‘Jedan od pet miliona’ najavili da će saopštiti odluku sedam dana ranije, mislio sam da je u pitanju nekakav performans. Nisam verovao da je izlazak na izbore istina. Ne znam šta da mislim, a ne želim da budem deo hora koji sada lamentira nad službama koje su se umešale. Osudili su sebe na prezir ljudi koji su šetali. To je tužno.“
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
