Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja.
Izborni proces u Srbiji zvanično je završen, rezultati su objavljeni u trećem broju ovogodišnjeg Službenog glasnika, skupština i vlada, najave su, biće formirane u zakonskom roku. Ako niste zadovoljni, po zakonu ste mogli ste da se žalite, institucije rade svoj posao, Republička izborna komisija, pa Upravni sud, pa Ustavni sud, ima vremena… Kao što je nedavno rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i kad stigne izveštaj misije ODIHR-a o izbornom procesu, (trebalo bi krajem februara) država će da ga pročita, a na budućoj vladi je da primeni preporuke. Kao što tvrdi da ih je primenjivala i do sada.
Da li ste znali da je nedavno usvojenim, „vuvuzele rebalansom”, znatno više novca građana opredeljeno za nacionalni stadion? A da su na primer projekti u zdravstvu ostali na istom nivou iako imamo, kako kaže vlast, „viška para”? Da li ste znali da su podignute akcize na kafu, sve vrste goriva i na alkoholna pića? Ili da postoji niz novih odlredbi u zakonu o saobraćaju, naročito ako vozite električni trotinet? Sve su te odluke donate dok je opozicija duvala u pištaljke i vuvuzele, dok ih predsednik skupštine vređa i kinji, istovremeno ispunjavajući na neverovatan način, proceduru usvajanja zakona. On kao pita hoće li neko reč, neće niko! Odlično idemo dalje.
Ni potpuno nov predlog sporazuma o Kosovu, ni brojni slučajevi femicida, ni inflacija, ni radnička prava, ni brojne pretnje novinarima i uopšte porast nasilja u društvu - nijedna od tih tema nije bila dovoljno važna da se Skupština Srbije ovog proleća sastane. Da ne bude da ne znamo pravila - znamo, mora da postoji neki predlog zakona, neka rezolucija, neka odluka o kojoj se raspravlja. Međutim, Vlada Srbije ne šalje, a opozicioni predlozi se „ne računaju”. Pa treba li nam skupština, ili možemo sve preko Tvitera? Analizirali smo i došli do zaključka da će parlamentarni život kakav takav, ipak opstati, pošto ovo naravno nije prvi put da se skupština „privremeno isključi” jer su donosioci odluka procenili da je tako bolje.
Najava konstitutivne sednice Skupštine Srbije čekala se četiri meseca, a i tada je nije najavio onaj koji je saziva, dosadašnji predsednik skupštine Ivica Dačić, nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Što smo i očekivali. Visoki funkcioneri vladajuće koalicije odavno se ne stide da kažu da nekoliko dana pred izbor nove Vlade (koju je takođe najavio Vučić) oni uopšte ne znaju kome je koja funkcija namenjena. Sad, da li je veća sramota ako stvarno ne znaju, ili što znaju, a ne smeju da kažu jer se zna ko saopštava odluke - to neka ostane njima. Novinari su počeli da se spremaju i pre zvaničnog zakazivanja sednice - jer “reko Vučić”. Građanima je ostalo da još nekoliko dana nagađaju. I to je normalno. Međutim, pošto u tim nagađanjima ima i mnogo potpuno nemogućih pretpostavki, podsećamo na redosled koraka za izbor vlasti, onakav kakav bi trebalo da bude.
Poslednja nedelja novembra svake godine je dinamična u srpskom parlamentu. Ceo svet se sprema za „Crni petak“, rasprodaju svega i svačega, gužvu ispred kase, pa tako i skupština. Na redu je budžet, bliži se kraj godine, treba povući još neke kredite da ne propadnu, na brzinu ispuniti sitna obećanja data opoziciji. Ove godine posebno se žuri da se usvoji sve što može, jer su i poslanički mandati pri kraju, a sledeći sastav skupštine ko zna kakav će biti. Zato je u nekoliko dana pored budžeta za narednu godinu, o još četrnaest zakona vođena objedinjena rasprava, na istoj sednici izabrani su članovi Nacionalnog saveta za kulturu, a između je “udenuta” još jedna sednica na kojoj je časkom usvojen zakon o referendumu. Posle dužeg vremena na ulicama Srbije imamo i proteste zbog nečega što su poslanici uradili. Što jeste mali, ali ne i nevažan znak da građani ponovo shvataju da je najvažnija vest - šta se radi u skupštini!
Taman je prošle nedelje slavodobitno potpisan sporazum vlasti i opozicije i u Skupštini se smeškalo i pljeskalo jer je dijalog bio uspešan, ove nedelje narodni poslanici potrudili su se da se i ta izveštačena slika dijaloga zaboravi. Poslanici nisu pominjali lidere DSS-a Miloša Jovanovića niti Dveri Boška Obradovića, koji su najavili kandidaturu za predsednika. I to je baš lepo. Apsurdno je što su i dalje ljuti na one druge, koji ne žele sa njima da razgovaraju i ne znaju da li će opet bojkotovati izbore. A najviše se naljute kada neko od njih pomene kandidaturu za predsednika. Ove nedelje najviše poslaničkog otrova izlilo se na potpredsednika Narodne stranke generala Zdravka Ponoša, i preventivno na nekadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića, valjda da mu ne padne na pamet da se opet aktivira.
Prošle nedelje Skupština je izabrala deset novih sudija, što i ne bi bila neka vest, da ih nije bilo predloženo sedamnaestoro. Vladajuća stranka osporila je izbor čak sedam kandidatkinja, koje u danu za glasanje jednostavno nisu izabrane. Razlog - nisu prošle bezbednosnu proveru, bez objašnjenja ko je i kako tu proveru sproveo. U istom danu iz skupštinske sale upućivane su oštre poruke čelnicima Kosova i još oštrije liderima srpske opozicije, ali su konkretni potezi i odluke opet prepušteni predsedniku Srbije. Parlament kao da više nije tu da donosi odluke, već da šalje “bezrezervnu podršku“.
U Skupštini Srbije nastavljena je stara praksa - “sva zakonska rešenja koja smo usvojili su odlična, ali ih menjamo kako bi bila još bolja”. I zato što to od nas traže međunarodne institucije. A one to traže ne iz nekog posebnog razloga, već je uglavnom reč o tehničkim izmenama, ništa strašno. Kako drugačije objasniti poslanicima da su se na dnevnom redu skupštine već našle izmene Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. A pre samo devet meseci isti ti poslanici ubeđivali su javnost da će Kodeks u skupštinsku salu uneti dostojanstvo i dijalog. Isti slučaj je i sa Zakonom o sprečavanju korupcije. I sa Ustavom. Menjamo jer je odlično.
Jedan važan zakon i nekoliko međunarodnih sporazuma usvojila je Skupština Srbije prošle nedelje. Saznali smo da smo postali potrošačko društvo „jer živimo u svetu Aleksandra Vučića gde ljudi ujutru kada ustanu odlaze na posao, odlaze na svoja radna mesta, kada dođe prvi u mesecu ili 15, zavisi kako gde, prime svoju platu, a sa tom platom mogu da žive u potrošačkom društvu”. I još da su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka brana „onima koji bi sada opet da dođu na vlast i opet bi da pljačkaju, satanizuju i u ambis odvedu Srbiju“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
