Koliko su tačno koštale vakcine? Ili respiratori? Kako smo se odlučili za izvođača radova na izgradnji toliko čekanog beogradskog metroa? Da li je vrh vlasti zaista povezan sa kriminalnim navijačkim grupama? Ko je prisluškivao predsednika države i ako nije niko zašto ste mesecima tvrdili da jeste? Kako će se od jeseni ići u školu? Gde se nalazi glavna autobuska stanica u Beogradu? Planiramo li da sa Kosovom pregovaramo još 20 godina bez napretka? Možemo li pronaći novac za lečenje dece da ne skupljaju građani SMS porukama? Sve to su narodni poslanici mogli da pitaju predstavnike izvršne vlasti svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Ali nisu.
Aktuelni saziv parlamenta je za godinu dana rada potvrdio 26 sporazuma o zajmovima, kojima je država zadužena za nešto više od dve milijarde i 200 miliona evra. Ta informacija sama po sebi ne znači mnogo, naročito ako se ima u vidu da se zajmovi uvek izglasavaju uz neke druge, na oko važnije zakone, te da se o njima ne vodi duga rasprava. Ako se o pozajmljivanju i govori, kao da se sledi pravilo – kada hoćete da sakrijete podatke, iznesite dugi niz brojeva i nikome ništa neće biti jasno.
Na sledećoj, vanrednoj sednici skupštine između devet tačaka dnevnog reda, kao sedma tačka, bez velike pompe, pojavio se izbor Republičkog javnog tužioca. Predlog je upućen po hitnom postupku, a rešenje je samo jedno - da dosadašnja tužiteljka Zagorka Dolovac na tom mestu ostane još šest godina, odnosno da se njenoj funkciji omogući da proslavi punoletstvo.
Zbog odlaganja nastavka rada Skupštine Srbije i izbora rukovodstva najvišeg zakonodavanog tela blokirano je postavljanje novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Prošlo je tačno mesec dana od kada su potvrđeni mandati narodnih poslanika novog saziva Narodne skupštine pri samom isteku zakonskog roka, a da se Skupština od tada nije sastala nijednom niti je izabrano skupštinsko rukovodstvo.
Dva puta su birali vladu, prisustvovali jednoj predsedničkoj zakletvi, neumereno se hvalili, vređali i svađali, a deo njih je poslednjih godinu dana bojkotovao rad parlamenta. Ipak, ovaj saziv jedan je od retkih koji je, posle dužeg vremena, “izgurao” pun četvorogodišnji mandat. Možda neće biti upamćen kao sastav koji je učinio mnogo za jačanje demokratskih procesa u Srbiji, možda će glasanje na zvono, za koje se ni do kraja mandata nije pronašla neka manje upadljiva zamena, biti zgodno za proučavanje nekim budućim generacijama, tek - u ovom sazivu Skupštine bilo je mnogo toga što se desilo, ako ne “prvi put u istoriji”, a onda bar “od kad pamte živi skupštinski izveštači”.
Obustavljanje prekomerne upotrebe hitnog postupka, saradnja sa nezavisnim institucijama kao i uključivanje javnosti u rad parlamenta, prioritetne su preporuke organizacije CRTA u cilju pokretanja javnog dijaloga o (ne)funkcionisanju Narodne skupštine i obnavljanju poverenja građana u parlament.
Koliko novih zakona i izmena i dopuna zakona je prošle godine usvojeno po hitnom postupku i šta o tome kaže Maja Gojković, a šta statistika Otvorenog parlamenta? Kako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović još jednom probio obećani rok za otvaranje Referentne laboratorije za kontrolu hrane? Kako je Aleksandar Vučić sebe opisao kao “ludog Vučića” i […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
