Vlast usvaja „svesrpski dokument” koji ne podržavaju svi građani, u Srbiji se živi dramatično bolje, putevi, pruge i kanalizacija grade se iz kredita iako država ima mnogo novca, RTS izveštava nesrazmerno više o opoziciji nego o vlasti, o litijumu se ništa ne zna, ali je jasno da „opozicija plaši narod” - sve je moguće u Skupštini Srbije. Pa i da se usvoji 60 tačaka dnevnog reda tako da se o većini predloga ne čuje ni reč. Glavna tema je trebalo da bude Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ali su dijametralno suprotni stavovi o mogućnosti iskopavanja litijuma potisnuli sve ostalo.
Da li su izmene zakona o biračkom spisku velika pobeda opozicije i korak ka povratku poverenja u izborni proces ili samo kozmetika, botoks i prevara koja ide na ruku režimu Aleksandra Vučića? Poslanici iz stranaka koje ne izlaze na beogradske izbore uporno su ponavljali da je čitava ideja da Aleksandar Vučić 2. juna uveče izađe, proglasi pobedu i kaže da je Srpska napredna stranka pobedila pod uslovima opozicije. Dan nakon usvajanja zakona to je potvrdila sama predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kada je izjavila da su poslanici SNS „zapušili nos” i glasali za izmenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kako 3. juna opozicija ne bi kukala što je izgubila izbore.
U Srbiji se prethodnih godina na društvenim mrežama delio plakat na kojem se vidi trudnica u belom, a pored nje mišićav muškarac u uniformi, sa tetoviranom rukom na njenom stomaku. Ispod piše „Ona da rađa, on da brani”. Ako iza te slike dodate jedan stadion na kojem piše Ekspo 2027, to bi bila ilustracija ekspozea Miloša Vučevića i na nju bi stala sva tri sata čitanja plana rada za naredne četiri godine.
Odnosi u srpskoj parlamentarnoj opoziciji (a i na celoj izborno-političkoj sceni) do te mere su se zakomplikovali da se postavlja neironično pitanje, ima li svrhe uopšte ih objašnjavati. Ne zato što je to nemoguće učiniti, nego zato što postoji opasnost da dan nakon objavljivanja ovog teksta to što smo napisali uopšte više ne bude tačno. Jer trenutna situacija deluje na duži rok neodrživa, što je mogao da vidi svaki gledalac prve sednice Skupštine Srbije u novom sazivu.
Izborni proces u Srbiji zvanično je završen, rezultati su objavljeni u trećem broju ovogodišnjeg Službenog glasnika, skupština i vlada, najave su, biće formirane u zakonskom roku. Ako niste zadovoljni, po zakonu ste mogli ste da se žalite, institucije rade svoj posao, Republička izborna komisija, pa Upravni sud, pa Ustavni sud, ima vremena… Kao što je nedavno rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i kad stigne izveštaj misije ODIHR-a o izbornom procesu, (trebalo bi krajem februara) država će da ga pročita, a na budućoj vladi je da primeni preporuke. Kao što tvrdi da ih je primenjivala i do sada.
Iskakanje ispod klupe, duvanje u pištaljke, vređanje, vređanje, vređanje, Vladimir Orlić kao predsednik i „ukidanje” steno beležaka zbog jednog znaka pitanja, tako je izgledala Skupština Srbije u 2023. godini. Kad pomislimo da nivo parlamentarizma ne može pasti niže, narodni predstavnici potrude se da se predstave u još gorem svetlu, koliko da svako ko bi pomislio da svoje ime stavi na neku stranačku listu, još jednom razmisli da li želi „da se valja po tome”.
„Ovo je najgori skupštinski saziv u kojem sam učetvovao”,”Skupština je tu samo da ispunjava želje Aleksandra Vučića”, „Vlast parlament doživljava kao boks meč protiv opozicije”, „Ovaj saziv bi najbolje bilo izbrisati”, „Opozicija nije iskoristila svoju šansu”, „Ni o čemu nismo mogli da se usaglasimo”. Ovo su samo neke od ocena koje su se mogle čuti u razgovoru sa narodnim poslanicima poslednjeg dana zasedanja, u skupštinskom holu gde novinari još smeju da rade, pod budnim okom obezbeđenja.
Pred početak vanredne sednice Skupštine Srbije koja je, kao što je uobičajeno za vreme ove vlasti, sazvana na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev. Novina u odnosu na prethodne zahteve ovog puta bila je što su poslanici tražili i parlamentarne izbore, iako su do sada često isticali da bi beogradske izbore trebalo organizovati odvojeno.
Bilo je reči o Kardelju i Mao Cetungu, bilo je o Klintonu i NATO, o komunizmu i kapitalizmu, ali najviše je bilo o Zakonu o planiranju i izgradnji. I bio bi to pozitivan korak i donekle dobar primer kako rasprava u skupštini može biti žustra i u okvirima dnevnog reda, samo da je taj zakon bio jedina tačka. Ali nije. Bilo je 30 tačaka, pa se o milijardu i trista miliona evra zaduženja čulo vrlo malo. Izmene zakona o strancima ili železnici skoro da nisu pomenute, a ko zna šta je sve usvojeno što će se naknadno menjati.
U nedelji iza nas Narodna skupština Srbije je dovela u pitanje svoje postojanje, sama se na neki način „ukinula” jednim saopštenjem, pa skupštinski izveštači, možda i neki poslanici mogu s pravom da pitaju imaju li u ponedeljak gde da odu na posao. Zgrada jeste tu, ali sama institucija sve manje i manje. Sednice se i dalje prenose na televiziji, ali sve više to izgleda kao performans, „kobajagi”, dok traje prenos. Zašto kažemo da se ukinula?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
