Sednica skupštine Srbije ponovo je sazvana tačno 24 časa pre početka i sada je već jasno da je to ta nova stvarnost našeg parlamentarizma jer je u celom jesenjem zasedanju sazvano samo četiri sednice, svaka na isti način. Narodni poslanici su već svesni da im Vladimir Orlić nikada neće dozvoliti da predlože i što je još važnije obrazlože dopunu dnevnog reda. Zasedanje formalno možda jeste redovno, ali se radi kao da je svakog dana nešto vanredno, hitno, od životnog i državnog značaja i prosto nema vremena da se sada neko bavi time šta opozicija smatra da je važno.
Optužbe, uvrede, pokušaji duhovitosti, zamena teza, dobacivanje, ignorisanje poslovnika, cinizam i povišen ton preovladavali su u većem delu sednice na kojoj je usvojen budžet za 2023. godinu. To što je bilo i gorih budžetskih rasprava sa više od 60 tačaka dnevog reda, na kojima se o budžetu nije čulo ništa, ne menja utisak da je ova rasprava bila jako loša. Najviše zbog toga što niko nije bio posebno dobro pripremljen.
U Skupštini Srbije se i protekle nedelje, formalno gledano, svakodnevno radilo. Dolazili su gosti iz Slovačke, Kine, Nemačke i Izraela, bilo je sastanaka sa Venecijanskom komisijom i ODHIR-om, bio je jedan skup posvećen zdravlju, jedan o deci i jedan sa sudentima, u skupštinsku proceduru stigao je predlog budžeta za narednu godinu. Nijedan od ovih događaja nije zaslužio više od kratke vesti u medijima, čisto da se zabeleži, a opet dovoljno da se skupštiski život nastavi i malo prekrije svu agresija i mizoginija viđena na prethodnoj sednici. Najaktivniji je bio predsednik skupštine Vladimir Orlić koji je dao još jedan intervju u kojem je sada već otvoreno pokazao da će podela “na nas i njih” biti njegov manir predsedavanja.
Da li zbog ministarke Tanje Miščević koja je prva posle izbora nove vlade došla u skupštinu, da li zbog predsednice odbora za evropske integracije Elvire Kovač ili zbog prisustva ambasadora EU u Srbiji Emenuela Žiofrea, tek atmosfera na sednici odbora bila je kamerna. Na sednici odbora razmatran je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu i poslanici su ostavili utisak razumnih, pristojnih, pripremljenih predstavnika građana, spremnih da saslušaju jedni druge. Samo nisu bili ubedljivi. Opet za novinare koji se sećaju vremana od pre sedam godina kad radikali nisu dozvolili Majklu Devenportu da uopšte podnese izveštaj, ova sednica zaista je bila “skoro pa savršena”.
Tri dana se u Skupštini Srbije vodila rasprava o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a usvojen je prvobitni predlog kao da rasprave nije ni bilo. Praksa da vladajuća većina ne prihvati ni zarez koji predlaže opozicija, nastavila se i u ovom sazivu, baš kao i navika da se u odgovorima na kritike, umesto argumenata i dalje radije koriste lične uvrede. Dobro je to što su građani mogli da čuju šta misle predstavnici opozicionih stranaka i kako bi bila organizovana ministarstva kada bi se pitao neko drugi. Dobro je i to što se razgovor vodio koliko toliko civilizovano, uz ispade kojih je bilo, ali nije se dolazilo na nivo iz 2019. godine kada je opozicija počela bojkot. Uz to, prva sednica jesenjeg zasedanja pokazala je da ova vladajuća većina planira da odredbe poslovnika tumači kako joj odgovara, a da predsedavajući kada im se učini zgodno, neće propustiti da poslanike opozicije ponize uz obavezno isključivanje mikrofona.
Kada bi zakonodavni rad Skupštine Srbije bio pod lupom javnosti kao što je ovih dana bio izgled pojedinih narodnih poslanica, ni jedan štetan član zakona se ne bi provukao. Oni koji nisu preračunavali koliko je silikona u čijim ustima, nego eventualno poslušali šta se u plenarnoj sali priča, mogli bi da daju prvu ocenu - neće biti lako. Možda bi pomogla jedna sportska metafora - brojčano jača ekipa dugogodišnjih pobednika, drastično je podmladila tim, pa igrači “hvataju na snagu“, ali moraju još mnogo da vežbaju kako bi zablistali. Druga, povratnička ekipa ima znatno veći broj odličnih pojedinaca veterana koji su sami za sebe fenomenalni, ali se vidi da nisu tim i teško da će ikada postati. Početna naelektrisana atmosfera bila je očekivana, pa ako bismo prognozirali - ovaj sastav pun mandat od četiri godine izdržati neće.
Najava konstitutivne sednice Skupštine Srbije čekala se četiri meseca, a i tada je nije najavio onaj koji je saziva, dosadašnji predsednik skupštine Ivica Dačić, nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Što smo i očekivali. Visoki funkcioneri vladajuće koalicije odavno se ne stide da kažu da nekoliko dana pred izbor nove Vlade (koju je takođe najavio Vučić) oni uopšte ne znaju kome je koja funkcija namenjena. Sad, da li je veća sramota ako stvarno ne znaju, ili što znaju, a ne smeju da kažu jer se zna ko saopštava odluke - to neka ostane njima. Novinari su počeli da se spremaju i pre zvaničnog zakazivanja sednice - jer “reko Vučić”. Građanima je ostalo da još nekoliko dana nagađaju. I to je normalno. Međutim, pošto u tim nagađanjima ima i mnogo potpuno nemogućih pretpostavki, podsećamo na redosled koraka za izbor vlasti, onakav kakav bi trebalo da bude.
“Od članova parlamenta se očekuje da saslušaju opoziciju, sednu i čuju teška pitanja. Ne moraju to da urade, ali to se od njih očekuje. I tako se rađa debata.”
Izborni rezultati još nisu ni ozvaničeni, a počela su da stižu brojna pitanja o tome šta je sledeće. Izbori se u Srbiji zaista organizuju često, ali su rokovi za postizborne radnje za svaku stvar drugačiji, često potpuno nelogični, pa nije ni čudo što ne ostaju u sećanju.
Iz ugla novinara koji redovno prate rad skupštine, a kojih danas nema više od petoro, izveštavanje tokom odlazećeg saziva nikada nije bilo lakše. Nema opozicije, nema problema niti iznenađenja. Jeste dosadno, ali je prostor za grešku minimalan. Ko se još seća neizvesnih glasanja, ostavki u ponoć, nedostatka kvoruma, mogućnosti da jedna poslanička grupa odstupi od dogovorenog plana. Ovde se sve unapred znalo.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
