Studentske blokade traju skoro tri meseca, a građani širom Srbije ne prestaju da traže odgovornost od nadležnih. Vlast odgovara spinovima, a jedan od najdominantnijih je da su protesti instruisani spolja, kako bi se, između ostalog, „zaustavio ekonomski napredak Srbije“. U tu svrhu iz „propagandne kuharice“ vladajuće stranke serviraju nam se ne samo manipulativne i neosnovane tvrdnje njenih predstavnika, već i različiti spotovi i vizuali koji se dele po društvenim mrežama. Jedan od njih posebno je privukao pažnju javnosti: predsednik Srbije u narodnoj nošnji ispred koga se ređaju podaci, koji bi trebalo da nas ubede u ekonomsku snagu zemlje. Nikada niža nezaposlenost, nikada veće zarade, plate i penzije, nikada manji javni dug, nikada viši bruto domaći proizvod. Brojke lepo zvuče, ali u stvarnosti svi pobrojani podaci su grubo istrgnuti iz konteksta, a predstavnici vlasti nastavljaju da koriste ekonomske pokazatelje isključivo manipulišući statistikom i zloupotrebljavajući činjenice.
Penzioneri u Srbiji žive bezbrižno, srećno, zadovoljno i u blagostanju. Sve zato što su im za poslednjih skoro deset godina (koliko je SNS na vlasti) penzije povećane, zato što mogu sebi da priušte bolji i kvalitetniji život sa uvećanim penzionim čekovima, a svako malo čeka ih novi finansijski bonus (zlobnici bi rekli, uglavnom pred održavanje izbora). Ovako izgleda život najstarijih građana Srbije u spotu u kome im predsednik države poručuje da su rezultate “zajedno postigli”. Realnost je, ipak, drugačija, a podaci izneti u spotu selektivno i tendenciozno “naštelovani” da ulepšaju sliku.
U naletu slavlja posle izbornog dana, jedan od najistaknutijih naprednjaka Vladimir Orlić rekao je za predsednika Srbije da je čovek od reči, što je i „pokazao na bezbroj primera”. Prema njegovim rečima, Srbija ne pamti podršku koju je sada dobila politika Aleksandra Vučića. A oblasti, u kojima se prvi čovek SNS, kako je Orlić rekao, pokazao da je od reči, odnose se i na teme zaposlenosti, prosečne zarade, penzija i investicija. Ocene koje je Istinomer beležio proteklih godina kažu ipak da nije sve tako kako Orlić tvrdi.
Zaduženi za javne finansije nekako uvek odluče da je pravi trenutak za povećanje plata i penzija - baš pred izbore. Isti scenario dodvoravanja biračima gledali smo pred predsedniče izbore 2017, zatim pred beogradske 2018, pa tako ni parlamentarni koje čekamo sledeće godine neće proći bez oprobanog predizbornog recepta - povećanja zarada u javnom sektoru. Iskušenju da na ovaj način dobiju sigurne glasove nisu odolele ni prethodne vlasti.
Na koji način Siniša Mali zloupotrebljava činjenice kada govori od smanjenju nezaposlenosti u 2018. u odnosu na 2013? Da li je Srbija prošle godine pretekla sve po platama i penzijama u regionu, sem Crne Gore, kao što tvrdi predsednik Vučić? Šta radi predsednik Srbije kada „pobegne“ obezbeđenju? Saznajte u novoj epizoda serijala Fakat.
Predsednik republike Aleksandar Vučić je u novembru 2018. godine napisao pismo svim penzionerima u kome im se zahvalio na tome što su podneli teret uređenja državnih finansija, odnosno što su podneli “ličnu žrtvu” u vidu smanjenjenja penzija. Tu priliku predsednik je iskoristio i da se pohvali odličnim ekonomskim rezultatima, da naznači da je smanjenje penzija bilo jedini način da uredimo državu, ali i da obeća da će penzije uvek biti veće od rasta troškova života. Sve ovo, Istinomer je proverio.
Iako je predsednik Srbije najavio da penzioneri mogu da očekuju povećanje i naredne godine, ministar finansija Siniša Mali u budžetskim uputstvima na sajtu Ministarstva finansija nije naveo trošak za povećanje penzija.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
