Ako je Kosovo „najskuplja srpska reč”, ako čekamo da „sine jasno sunce sa Kosova” i ako „ne damo te zemljo Dušanova”, ako je „Kosovo srce Srbije” i ako mnogi i danas znaju napamet „Lazarevu kletvu”- onda bi valjda bilo očekivano da se rešavanjem položaja i pokrajine i građana koji u njoj žive bave najsposobniji koje ova zemlja ima. Vlada Srbije smatrala je pre deset godina da će najbolje izraziti brigu za Kosovo ako osnuje instituciju koja se zove Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda nam pokazala kako izgleda kada se problemom Kosova bavio prvo Aleksandar Vulin, pa Marko Đurić, a u poslednje tri godine za interese Srbije najbolje što ume bori se Petar Petković.
Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu - da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu - potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.
Na Zapadnom Balkanu uskoro bi moglo da postane nebitno gde ste studirali i koji pasoš imate. Kada sve strane potpisnice ratifikuju sporazume o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju (o priznavanju kvalifikacija za doktore medicine i stomatologije, i arhitekte), kao i sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama, to bi zaista moglo da donese brojne olakšice građanima. Naravno, ako bude političke volje da se potpisano i primeni. U Srbiji ovi sporazumi ili preciznije - predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma, ušli su u skupštinsku proceduru još 21. februara, ali se ne zna kada će uopšte biti sednice, a još manje šta će biti na dnevnom redu. Iako na prvi pogled dogovori donose samo boljitak - o njima se malo šta može naći u medijima. Možda jer ih je potpisala premijerka Ana Brnabić čije se aktivnosti ne prate ni upola pomno kao rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ili zato što je u fokusu medija sastanak u Ohridu i priča o „potpisu”?
Nakon što je saopštio da mu je na sastanku "velike petorke" rečeno da Srbija mora da prihvati ponuđeni plan za Kosovo, obaveštavajući javnost da “pred nama nisu laki dani”, da će “biti teško, posebno naredni meseci”, predsednik Vučić poručio je “narodu Srbije” da “veruje državnom rukovodstvu i da ništa nije potpisano”. A pre tačno pet godina, u januaru 2018, u emisiji “Ćirilica” TV Hepi, obećao je da će već za "dva, dva i po meseca" govoriti o "najmanje lošem rešenju" za Kosovo.
Pola sata trajao je uvod predsednika Srbije Aleksandra Vučića u obraćanju naciji. Pola sata on je govorio o svetskim okolnostima, francusko-nemačkom predlogu, ucenama, Kurtijevom režimu, opoziciji, Zajednici srpskih opština, ekonomiji, Rusiji, da bi tek onda najavio da će zatražiti mišljenje i veću odgovornost srpske skupštine, vlade i ostalih institucija. Činilo se da pokušava da se seti još neke institucije, ali setio se samo Srpske pravoslavne crkve.
Iz krize u krizu - tako je situaciju na Kosovu opisao visoki predstavnik EU Žozep Borelj nakon poslednjih neuspelih pregovora Beograda i Prištine o preregistraciji vozila na severu Kosova. A kako građani vide dešavanja na Kosovu? Da li očekuju pogoršanje situacije, koliko znaju o dijalogu sa Kosovom i zašto većina ne očekuje da će on dovesti do trajne stabilnosti i mira, objašnjava najnovije istraživanje Crte.
Za sledeći utorak najavljena je još jedna posebna sednica Skupštine o Kosovu, jer to traže i vlast i opozicija. Na dnevnom redu Izveštaj o pregovaračkom procesu u poslednjih godinu dana. Čekamo da glavni i jedini pregovarač o sudbini države i naroda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, makar formalno podnese izveštaj, šta je radio. U međuvremenu, neke poslaničke grupe poput Dveri i Narodne stranke, već su dali svoje predloge, hoće da pomognu.
“Ja ću to da govorim za… računajte kraj marta (2018), najkasnije početak aprila. I imaću dovoljno hrabrosti da o tome govorim. A nadam se da će i svet da razume da ne mogu Srbi sve da izgube, a da Albanci sve dobiju”, rekao je Vučić u februaru prošle godine, najavljujući svoj plan za rešenje kosovskog problema.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
