Ratni plamen se, gaseći se u Sloveniji, sve više razgorevao po gradovima i selima susedne republike. Gorelo je na sve strane - od Vukovara, preko Banije do Like. Tonulo se u bezdan iz koga se sve slabije videlo svetlo.
Posle skoro mesec dana od proglašenja nezavisnosti Slovenije, desetina mrtvih, ranjenih i zarobljenih, Predsedništvo SFRJ donelo je odluku koja se naslućivala – JNA odlazi iz Slovenije.
Predah na ratištu u Sloveniji iskorišćen je u Srbiji i za razgovore o rekonstrukciji Vlade Srbije. Opozicija je tražila “Vladu sposobnih”, a vlast je želela mirnu političku scenu u zemlji. Ipak, zahteve jednih i ambicije drugih bilo je teško pomiriti.
Lista nastradalih vojnika, teritorijalaca, policajaca, civila i stranaca u Sloveniji bila je sve duža. Slovenačko rukovodstvo isticalo je da bi posle prekida vatre trebalo da se dogovori o načinima “daljeg sprovođenja slovenačkog prava na samoopredeljenje”, dok je predsednik predsedništva SFRJ Stjepan Mesić izjavio da nama nikavog sukoba između Srba i Hrvata. Činilo se da pat pozicija predugo traje.
U Sloveniji je početkom jula vladalo kratkotrajno zatišje. Vojni izvori tvrdili su da su se jedinice JNA povukle u matične garnizone, ali da slovenačke oružane snage ne prekidaju sa provokacijama. "Strah od varljivog primirja", naslov koji dominira na prvoj strani “Borbe”. U Beogradu su se stranački lideri okupili u Patrijaršiji u potrazi za rešenjem krize.
Ni dan nakon što su roditelji vojnika na odsluženju vojnog roka u Sloveniji “okupirali” Skupštinu Srbije i potom je napustili uz obećanja poslanika, protest ispred Parlamenta nije prestajao.
Postignuti krhki dogovor o prekidu ratnih dejstava i interregnuma od tri meseca kako bi se postigao konačni dogovor, nije obećavao ni na samom početku.
Odgovor na situaciju u Sloveniji i Hrvatskoj stigao je iz Beograda. Ali ne od zvaničnih državnih institucija, nego od opozicije. Srpski pokret obnove odlučio je da formira Srpsku gardu.
Napetu tišinu smenili su prvi pucnji. Oružje je tutnjalo u Sloveniji, ali i Hrvatskoj. "Prema nazvaničnim izveštajima dosad su oborena dva helikoptera JNA u kojima je poginulo pet članova posade", "Srušen helikopter nad Ljubljanom", "Život poprima obeležja ratnog stanja u gradovima Slovenije", "U Hrvatskoj prema zvaničnim podacima četiri mrtva, 14 ranjenih i na desetine zarobljenih", "Barikade u Dvoru na Uni", "Napetost u Glini", "Tenkovi na ulicama Osijeka"... - samo su neki od naslova kojima se opisivao bilans prvog ratnog dana u Jugoslaviji.
Stiglo je leto 1991. godine. U Jugoslaviji očekivano vruće. U svakom smislu. Za prve dane kalendarskog početka najvrelijeg godišnjeg doba zakazana su proglašenja nezavisnosti dve zapadne republike – Slovenije i Hrvatske. Tuđman, Milošević i Izetbegović sastančili su od Splita do Makedonije navodno tražeći rešenje krize, a američki državni sekretar Džejms Bejker stigao je u Beograd. Brod je puštao na sve strane, ali nada da je moguće da sve prođe bez rata i dalje je plutala. Završeno je (ispostaviće se, poslednje) fudbalsko prvenstvo SFRJ, a prikazana je i poslednja epizoda "Boljeg života", najduže TV serije u istoriji jugoslovenske televizije. Simbolično. Čekao se 26. jun i svečane sednice parlamenata Slovenije i Hrvatske.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
