Na društvenim mrežama recikliran je stari snimak potapanja broda uz netačne tvrdnje da prikazuje aktuelni napad jemenskih Huta na britanski trgovački brod u Crvenom moru, u znak podrške Palestincima u pojasu Gaze.
Da li je — kako tvrde lokalni mediji i viralne objave na društvenim mrežama — republika Turska podnela tužbu protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua? Ne — tužbu protiv Netanjahua podnelo je troje turskih državljana, ne i država Turska.
Lažan citat severnokorejskog lidera Kim Džong Una u kojem on navodno „upozorava na Treći svetski rat”, raširio se na društvenim mrežama posredstvom starog snimka njegovog govora u koji je umetnut pogrešan prevod.
Uprkos činjenici da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) osudili kopnene operacije Izraela u palestinskom pojasu Gaze i pozvali na deeskalaciju sukoba, na društvenim mrežama dele se neosnovane tvrdnje da su UAE nedavno poslali vojnu pomoć Izraelu.
U pojedinim medijima i na društvenim mrežama pogrešno je protumačen povod za isticanje crne zastave na drevnom kompleksu mauzoleja imama Reze i džamije u iranskom gradu Mašhadu.
Po uzoru na slične tvrdnje iz rusko-ukrajinskog rata, na društvenim mrežama se šire neosnovane optužbe na račun Palestinaca da koriste „krizne aktere” i manipulišu brojem nastradalih u Gazi. Ovog puta, snimak nastao 2013. godine u Egiptu, predstavlja se kao aktuelni „dokaz” da Palestina lažira žrtve.
Snimak za koji se tvrdi da prikazuje vazdušne napade Izraela na Gazu u prvim danima oktobarskog sukoba između Izraela i Hamasa, proširio se među korisnicima Telegrama i Fejsbuka i na našem govornom području. Međutim, reč je o kadrovima bombardovanja Arihe, sirijskog grada, koje se takođe desilo početkom ovog meseca.
Jedna od podmuklijih posledica preplavljenosti dezinformacijama jeste stvaranje realnosti u kojoj se gubi razlika u percepciji istine i laži, dok se kolektivno preispituje i ono što je tačno. Informaciono okruženje zagađeno manipulacijama i nepoverenjem stvara ciničnu javnost, onu čija demoralisanost ide na ruku jedino autoritarnim vladama. Jer na kraju, ne možemo pobediti u dezinformacionom ratu osim ukoliko ne shvatimo da smo već do guše u njemu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
