Kako su građani dovedeni u situaciju da podnose krivične prijave protiv sudija Ustavnog suda? Da li način i period na koji se biraju sudije fatalno definišu njihov odnos prema sopstvenom poslu i političkim moćnicima?
Da li Ustavni sud želi da bude četvrta ili nevidljiva grana vlasti? Kako je moguće da sudije koje bi trebalo da budu najveći pravni umovi zemlje stanu iza obrazloženja odluka za koja njihove kolege kažu da su sramotna?
Povučen, tih i zatvoren - tim epitetima bi se dao opisati naš Ustavni sud da je on jedan čovek. Neretko takav opis u medijima dobijaju oni koji su počinili teške zločine. I “sud na sudovima” bi svojim (ne)delovanjem mogao dovesti do velike nesreće - do podređivanja države i građana nečijoj samovolji.
U državi u kojoj republička javna tužiteljka kaže kako se ta institucija pre svega bavi strateškim planiranjem i poslovima međunarodne saradnje, a premijerka da Vlada i bezbednosne službe skupljaju dokaze i privode, ne bi bilo preteško poverovati u Njuzov satirični tekst o “tužiocima koji odlaze u Nemačku da traže posao pošto je kriminal u Srbiji iskorenjen”. Između tih izjava, formalno dve najmoćnije osobe u Srbiji, nalazi se ceo spektar problema sa tužiocima u ovoj državi. Ko to skuplja dokaze, da li policija može da sabotira slučaj, sme li domaća javnost da se nada jednoj Lauri Koveši, hoće li Zagorka Dolovac do penzije ostati na funkciji - samo su neka od pitanja na koja Istinomer traži odgovore u seriji tekstova.
Da li se tužilaštvo u Srbiji, umesto gonjenjem izvršilaca krivičnih dela, bavi prikrivanjem i zataškavanjem? Slučajevi poput Savamale, „helikoptera“, imovine ministara Malog i Vulina itd. ukazuju da je tako, primećuje advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja.
“Promene Krivičnog zakonika predstavljaju rušenje pravnog i ustavnog poretka i stvaraju opasnu situaciju da u ovoj zemlji postoji grupa ljudi za koje je odlučeno da nemaju ljudska prava i pitanje je ko je sledeća grupa, za koju će biti odlučeno da nema prava na ljudska prava, prema standardima Saveta Evrope i Ustava Srbije. Meni se čini da ovo što se dogodilo sa sudijom Majićem, predstavlja signal Ustavnom sudu kako da postupa, kada Inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona dođe na dnevni red.”
“Pravosudna vlast, kao i sve druge grane vlasti, treba da bude podvrgnuta kritici, ali javno etiketranje sudija i tužioca, naročito ako dolazi od strane predstavnika vlasti podriva autoritet i nezavisnost pravosuđa.”
Organizacija Freedom House je za 2018. godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom. Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost, otvarajući drugi dan međunarodne konferencije "Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.
„Naše izvršne vlasti su navikle na to da je čitava vlast njihova i da ta ona ne može ni sa kim da se deli. Zato su svi koji misle drugačije i spremni su da svoje mišljenje javno iznesu “trn u oku” vlasti. Pošto joj se ne sviđa šta struka, u ovom slučaju, tužioci i sudije […]
Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
