Razmišljajući tada na protestima i u kontekstu ovog oko zastave, ja sam shvatio da je ljude nemoguće promeniti. Znam to odavno, ali sam ipak mislio.... Ali ja neću očigledno uspeti, jer šta god da radim, osim ako batalim sav svoj posao i počnem da se bavim politikom, neću moći da promenim ništa, jer očigledno nisam u stanju. Nisam u stanju čak ni da “mojim ljudima“ – mojim prijateljima, mojim poznanicima iz moje branše, ljude umetnike koji razumeju to u čemu živimo, objasnim, jer ako oni nisu u stanju da izađu i da dignu svoj glas, braneći sebe, a ne mene, onda ne razumeju to što rade.