Pritisci na univerzitete i profesore koji su podržali studente u blokadi se pojačavaju. Kampanje diskreditacije, targetiranja, pa i dehumanizacije pojedinaca koji su u prvim redovima, već su, kao u slučaju dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, rezultirale i fizičkim napadom. Meta jedne takve kampanje je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Za vlast je on čovek koji „stoji iza blokada”, „lice zla” i neko ko se „obradovao” što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. Državni vrh na televiziji s nacionalnom pokrivenošću poručuje - „mora da bude uhapšen”. Dok je istog stava i lider radikala Vojislav Šešelj, umesto poziva na hapšenje, vlasnik TV Pink Željko Mitrović najavljuje rektoru, profesorima i dekanima poziv na „test inteligencije pred kamerama”. Na društvenim mrežama Đokić je „izdajnik Srba i Srbije” i „terorista”. I dok je prvi čovek Univerziteta u Beogradu na udaru propagandne mašinerije, dekani pozive na hapšenja i pretnje čitaju kao - „korak ka otvorenoj represiji”.
Glas na izborima mogu da budu i oni čiji se glas poslednji čuje. Pomoć mogu da budu i oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ovim principima vode se političke partije koje u centrima za socijalni rad, njihovim zaposlenima i njihovim korisnicima vide šansu za političku i finansijsku dobit. Ostvariće je pritiscima, ucenama, „uslugama” i pokazaće, crno na belo, da nema pošteđenih.
Ranki Kašiković iz Subotice počeli su da se gomilaju poslovi, dobila je dodatna zaduženja u Gerontološkom centru u kom je radila deset godina, izopštavana je sa sastanaka, uskraćena joj je mogućnost odlaska na obuke i seminare. Kako tvrdi, do svega ovoga je došlo nakon što je odbila da ide na miting povodom proslave 13-godišnjice osnivanja Srpske napredne stranke u novembru 2021. godine. Zbog političkih pritisaka koje smatra direktnom posledicom svog odbijanja da ode na miting naprednjaka, Ranka je podnela tužbu protiv direktorke Centra Brankice Tešanović. U razgovoru za Istinomer objasnila je kako je došlo do toga da se obrati institucijama i šta se sve dešavalo od trenutka kada joj je stigao poziv da ide na skup SNS-a.
Politički pritisci na građane koje stranke vrše intenziviraju se ne samo pred izbore, već uoči skoro svakog partijsko-političkog skupa. To potvrđuje i iskustvo građanina, zaposlenog u javnom preduzeću po ugovoru na određeno vreme, s kojim je tim Crte razgovarao dan nakon što je predsednik Srbije najavio veliki skup za 26. maj 2023.
Sagovornik otkriva kako se vrše pritisci na zaposlene da prisustvuju skupu, ali i na koji način se zaposleni u javnom sektoru drže u “poslušnosti” kroz primenu mehanizma zaključivanja ugovora na određeno vreme duže nego što je to zakonski propisano.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo. Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo. Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo.
Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka. (Svi razgovori su anonimizovani.)
Od parlamentarnih i predsedničkih izbora (3. aprila) prošlo je godinu dana. Politički pritisci na građane dešavaju se gotovo svakodnevno, a ne samo uoči izbora ili tokom izbornog dana. U uslovima spin diktature većina ljudi je „anestezirana”, neinformisana i izmanipulisana kroz propagandu i širenje straha (od neprijatelja, najčešće izmišljenih). Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi podelili svoje iskustvo.
Da li ste čuli za pojam gaslajting? Ili za spin diktaturu? Ukratko, reč je o sluđivanju neistinama, manipulisanju činjenicama, anesteziranju javnosti i brisanju razlike između istine i laži. Ovaj trend je odavno pustio korenje i u Srbiji. Javni prostor je zagađen klikbejtom, jeftinom propagandom, “nevestima” i polako se gubi “pritisak javnosti” kao argument građana. Međunarodni dan provere činjenica prilika je da se podsetimo zašto se i svih ostalih 364 dana u godini bavimo baš time i zašto su nam činjenice postale svetionik koji tražimo u magli.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
