Protesti su izbili širom Gruzije, Slovačke i Srbije, podstaknuti različitim političkim krizama, ali su naišli na zapanjujuće slične manipulativne narative od strane vlasti. Iako su lokalni konteksti različiti, vladajuće partije u sve tri zemlje koriste paralelne taktike kako bi diskreditovale demonstrante, delegitimisale kritike i učvrstile svoju moć.
Dok traje „lov na veštice” civilnog sektora, one koje su, kao i država, dobijale sredstva od USAID-a, jedna, na papiru nevladina organizacija „istražuje duboke društvene i političke potrese koji su zadesili državu”. Centar za društvenu stabilnost objavio je na svom YouTube kanalu „dokumentarni serijal” pod nazivom „(De)blokada”. U dve epizode serijala, ovaj Centar, kome se za razliku od onih „veštica” ne znaju izvori finansiranja, smestio je sve spinove kojima je vlast odgovorila na proteste i studentske blokade posle nesreće u Novom Sadu. Propagandni uradak okupio je mahom dobro poznata lica, koja na televizijama s nacionalnom pokrivenošću imaju duži staž plasiranja i pojačavanja narativa vlasti. Taj staž ima i Centar za društvenu stabilnost, čije predstavnike prvi čovek države naziva „pravim srpskim rodoljubima”, a predsednica parlamenta „fantastičnom nevladinom organizacijom”.
Da ih potkupi, zaplaši, okleveće, podeli… Vlast je pomoću propagandne mašinerije do sada pokušala svašta u odnosu na studente. Osim da shvati suštinu njihovih protesta, niti da počne odgovorno da postupa. Sigurno ste u prilici da razgovarate s ljudima iz svog okruženja koji su potpali pod uticaj spinova protiv studenata. Važno je da razgovarate. I da jasnim argumentima pomognete sagovornicima da izađu iz medijskog mraka. Poslužite se sažetkom najčešćih neistina i činjenicama kojima možete da ih razmontirate.
Od povoljnih stanova, preko „obojene revolucije”, Hrvata, Kurtija, do referenduma i recikliranog „širokog narodnog” pokreta. Listu spinova koji su obeležili dva meseca studentskih blokada imamo, spisak ispunjenih zahteva ne. Svaki od tih spinova bio je pokušaj skretanja pažnje javnosti sa blokada fakulteta i masovnih protesta, ali to se nije se desilo. Uprkos brojnim manipulacijama, targetiranju i zastrašivanju, studenti ne samo da nisu odustali, već su uspeli da zadobiju poverenje i podršku svojih profesora, nastavnika, ali, prema Crtinom istraživanju, i većine građana Srbije. A suočili su se sa propagandnom mašinerijom i kampanjom u kojoj se mogu prepoznati jasni obrasci u obračunu sa političkim neistomišljenicima. Kao iz nekog priručnika - koji kod studenata ipak „ne radi”.
Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Društvene mreže u regionu preplavljene su snimkom „zbunjene“ Analene Berbok, ministarke spoljnih poslova Nemačke, koju navodno, po sletanju na aerodrom u Kinu, “nije dočekao niko”. Reč je o manipulaciji.
Nakon najave Izraela o početku kopnene ofanzive na Liban, a protiv Hezbolaha — i direktnog napada Irana na Izrael 1. oktobra —domaćim i regionalnim medijima se proširio snimak „Netanjahua kako beži u bunker“. Reč je, međutim, o snimku starom tri godine.
Gruzijce je zakon o „stranim agentima”, usvojen iz drugog pokušaja proruske partije na vlasti, podsetio na zakone koje je Putin potpisao tokom obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Fektčekeri iz Ukrajine, u dešavanjima u Tbilisiju, videli su još nešto rusko - propagandu koja diskredituje proteste građana i njihove napore da su suprotstave zakonu koji ih udaljava od EU. Tu propagandu, Vox Ukraine uočio je u više zemalja i smestio ih u pet narativa o „obojenim revolucijama”, produženoj ruci Zapada, njegovim i Soroševim namerama da uz pomoć svojih marioneta sprovedu Majdan, potrebi da se „odbrane” tradicionalne vrednosti. Iako analiza Vox-a nije obuhvatila i Srbiju, nama je sve zvučalo poznato jer iste narative koriste i mediji i vlast.
Istinomer kao lovac na spinove, razgrće maglu koja se svakodnevno proizvodi u javnosti - u medijima i na društvenim mrežama. Uprkos talasima digitalnih manipulacija na novim platformama za komunikaciju, ne treba zaboraviti na najvažnije aktere u svemu tome - na političare, donosioce odluka na pozicijama moći koji često svoju ulogu zloupotrebljavaju, a na odgovornost zaboravljaju. Kada u režiji stvarnosti učestvuju, aktivno ili prećutno, predstavnici vlasti, tradicionalni mediji i socijalni mediji/mreže, novinari koji se bave analizom manipulacije moraju da odu korak dalje. Zato, uz proveru i utvrđivanje činjenica, koristimo i digitalnu forenziku, kao i analiziranje i prepoznavanje propagandnih tehnika koje su sveprisutne i svakodnevno se zloupotrebljavaju.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
