Najavio je predsednik Srbije da će do Vidovdana napisati „bestseler” koji će se “u celom svetu prodavati u desetinama miliona primeraka”. I kod „braće” Kineza, i kod Orbana (da mu se slučajno ne bi dogodilo isto), i u mnogim drugim „slobodarskim zemljama”. U knjizi, koja bi, kako je sam najavio, trebalo da bude udžbenik, Aleksandar Vučić pisaće o tome kako je „pobedio obojenu revoluciju”. Nije baš kristalno jasno kako je mogao da „pobedi” nešto što se nije ni desilo, ali to će, ako se najave obistine, u knjizi sigurno objasniti tako da „narod razume”. Do tada, Istinomer piše šta bi moglo i šta verovatno neće pisati u Vučićevoj knjizi o „pobedi nad obojenom revolucijom”.
Polovina građana koji prate RTS veruje da su zahtevi studenata ispunjeni. To je pokazalo istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 8. do 13. februara. Javni servis, dakle, ne može baš da se pohvali sloganom „Vaše pravo da znate sve” - jer oko 50 odsto njegovih gledalaca izgleda ne zna da studentski zahtevi nisu ispunjeni. Među publikom RTS-a je i značajan broj onih koji veruju da se na ulicama odvija „pokušaj obojene revolucije”, kao i da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Prihvatili su manipulativne narative vlasti. Ipak, studenti „menjaju kanal”. Ako se novo istraživanje uporedi sa istraživanjem koje je Crta radila u decembru 2024. godine, vidi se da su uspeli da priđu čak i gledaocima Javnog servisa. Iako je uticaj RTS-a snažan, njegovi gledaoci više ne prihvataju spinove vlasti u onoj meri u kojoj je to bio slučaj pre tri meseca. I sada više podržavaju studentske proteste.
Objava sa društvenih mreža u kojoj se tvrdi da viralni snimak prikazuje hapšenje zaposlenih u RTS-u koji su želeli da izveštavaju o nedavnim protestima je netačna. Snimak datira iz 2022. godine i na njemu se vidi hapšenje članova pokreta "Dostojni Srbije".
Trampova odluka da obustavi rad Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) dala je krila predstavnicima vlasti u Srbiji za još intenzivnije targetiranje i optužbe na račun organizacija civilnog društva. Bežeći od činjenice da su masovne proteste širom zemlje pokrenuli nezadovoljstvo i bes građana posle 15 stradalih u Novom Sadu, vlast pobunu protiv korupcije, urušavanja demokratije i vladavine prava, predstavlja kao „rušenje države” i „pokušaj obojene revolucije”. Zajedno sa mejnstrim medijima, to pripisuje „večitim neprijateljima” - nevladinim organizacijama. Iako u osnovi gledamo reprizu prethodnih obračuna sa NVO, koji su se pojačavali sa svakim većim protestom na ulicama Beograda i Srbije, novi napadi ušli su u crvenu zonu. U naslovima i izjavama državnih zvaničnika pojedinci i grupe iz civilnog sektora sada su povezani sa kriminalnim organizacijama i narko-kartelima.
Dok traje „lov na veštice” civilnog sektora, one koje su, kao i država, dobijale sredstva od USAID-a, jedna, na papiru nevladina organizacija „istražuje duboke društvene i političke potrese koji su zadesili državu”. Centar za društvenu stabilnost objavio je na svom YouTube kanalu „dokumentarni serijal” pod nazivom „(De)blokada”. U dve epizode serijala, ovaj Centar, kome se za razliku od onih „veštica” ne znaju izvori finansiranja, smestio je sve spinove kojima je vlast odgovorila na proteste i studentske blokade posle nesreće u Novom Sadu. Propagandni uradak okupio je mahom dobro poznata lica, koja na televizijama s nacionalnom pokrivenošću imaju duži staž plasiranja i pojačavanja narativa vlasti. Taj staž ima i Centar za društvenu stabilnost, čije predstavnike prvi čovek države naziva „pravim srpskim rodoljubima”, a predsednica parlamenta „fantastičnom nevladinom organizacijom”.
Jedna nadstrešnica je pala i stradalo je 15 ljudi, još dvoje je teže povređeno, a studenti i građani poručili su da ne žele koruptivni sistem, jer „korupcija ubija”. Skoro dva meseca kasnije, na izmaku 2024, predsednik Srbije je najavio „silovitu” borbu protiv korupcije u novoj godini. Ubrzo je rekao i da će građani već krajem januara „svakodnevno” imati priliku da vide „velike rezultate” takve borbe. Predsednik Vlade, sada u ostavci, Miloš Vučević, istakao je da neće biti pošteđeni ni „bahati pojedinci koji se kriju iza SNS i Vučića”. U februar smo zakoračili bez „velikih rezultata”. Još jedna u nizu najava „najžešće” borbe za sada liči na sedativ za uznemirenu i nezadovoljnu javnost na ulicama i one koji korupciju vide kao najveći problem sa kojim se Srbija suočava. Doza tog sedativa je, očigledno, bila slabija, jer ni studentima, ni građanima nije bila dovoljna da odustanu.
Da ih potkupi, zaplaši, okleveće, podeli… Vlast je pomoću propagandne mašinerije do sada pokušala svašta u odnosu na studente. Osim da shvati suštinu njihovih protesta, niti da počne odgovorno da postupa. Sigurno ste u prilici da razgovarate s ljudima iz svog okruženja koji su potpali pod uticaj spinova protiv studenata. Važno je da razgovarate. I da jasnim argumentima pomognete sagovornicima da izađu iz medijskog mraka. Poslužite se sažetkom najčešćih neistina i činjenicama kojima možete da ih razmontirate.
Predstavnici vlasti i mejnstrim mediji nedeljama unazad tvrde da opozicija stoji iza studentskih blokada i organizuje proteste posle urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu. Kako taj spin „nije delovao”, a studenti su se ogradili od političkih stranaka, insistirajući na svojim zahtevima, plasirana je njegova nova verzija. Od državnog vrha, na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, na portalima i u dnevnoj štampi sada čujemo i vidimo da opozicija „preuzima”, „otima” proteste od studenata i „koristi njihovu energiju”. Kao i tokom prvih dana blokada, spin-mašina i ovim recikliranim manipulacijama pokušava da proizvede nešto što će diskreditovati studente, osporiti razloge zbog kojih su stupili u blokade i potpuno utišati njihove zahteve. Kako?
Na društvenim mrežama, ali i u pojedinim medijma, osvanule se objave u kojima je targetirana studentkinja Ela Zeković, nakon gostovanja na RTS-u gde je pričala o studentskim protestima u ime koleginica i kolega koji su u blokadi više od dva meseca. Narativ iza ove manipulacije zapravo je deo niza spinova koji su usledili kao reakcija na studentsku pobunu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
