Od povoljnih stanova, preko „obojene revolucije”, Hrvata, Kurtija, do referenduma i recikliranog „širokog narodnog” pokreta. Listu spinova koji su obeležili dva meseca studentskih blokada imamo, spisak ispunjenih zahteva ne. Svaki od tih spinova bio je pokušaj skretanja pažnje javnosti sa blokada fakulteta i masovnih protesta, ali to se nije se desilo. Uprkos brojnim manipulacijama, targetiranju i zastrašivanju, studenti ne samo da nisu odustali, već su uspeli da zadobiju poverenje i podršku svojih profesora, nastavnika, ali, prema Crtinom istraživanju, i većine građana Srbije. A suočili su se sa propagandnom mašinerijom i kampanjom u kojoj se mogu prepoznati jasni obrasci u obračunu sa političkim neistomišljenicima. Kao iz nekog priručnika - koji kod studenata ipak „ne radi”.
U nizu spinova i propagandnih obračuna sa studentskim protestima pokrenutih nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 15 osoba, proteklih dana pojavili su brojni grafiti (crvena šaka i ispruženi srednji prst), objave na društvenim mrežama i transparenti sa istim simbolima, praćeni porukom: „odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“.
Još nije poznato da li će drugo polugodište u školama početi 20. januara, odnosno da li će nastavnici i profesori ići u potpunu obustavu rada. O tome, kao i o predlogu Vlade da im se u martu i oktobru poveća plata za pet odsto, članovi prosvetnih sindikata treba da donesu odluku narednih dana. Pre nego što je sa njihovim predstavnicima seo za pregovarački sto, premijer Miloš Vučević zapretio je da nastavnici koji ne budu želeli da predaju u drugom polugodištu, više neće raditi u prosveti. Ovo nije prvi put da su prosvetni radnici izloženi pritiscima i pretnjama, što dokazuju i svedočanstva građana o političkim pritiscima koje je Crta prikupila još uoči izbora 2022. godine. Glavni mehanizam za kontrolu zaposlenih u školama je partijsko zapošljavanje.
Kao što čovek misli da mu pripada kvalitetnija rodbina, tako i vladar smatra da mu pripada kvalitetnija omladina, poput njegovog komsomola od kojeg je uzaman tražio da mu slobodno saopšte makar jednu primedbu na njegovo svevlašće.
Dok je pokušavao da nadglasa buku ispod svog prozora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio studentima da su im zahtevi „ispunjeni”. Te „ispunjene” zahteve na društvenoj mreži X pobrojala je i predsednica parlamenta Ana Brnabić, uz pitanje: „Da li sada prestaju blokade (...) ili su zahtevi u stvari bili nebitni i samo forma iza koje se krila politička suština?” Studenti su ponovo glasni: „Zahtevi nisu ispunjeni - blokade se nastavljaju”. Zašto studenti nisu dobili odgovor kakav su tražili i zbog čega je malo verovatno da će vlast od ponedeljka moći, kako je to rekao predsednik Vučić, da se „bavi drugim temama”?
Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Da li postoji zajednička nit koja povezuje Srbiju i Gruziju, ili su paralele samo površinske? Ipak, očuvanje moći i političkog kapitala po svaku cenu predstavlja ključnu sličnost političkih elita u obe zemlje. Ove elite često primenjuju slične strategije kako bi iskoristile politički sistem u svoju korist, stičući prednost ili ličnu korist. Pritom, razvijaju političke veze koje više naginju istočnim nego zapadnim saveznicima, čak iako deklarativno iskazuju posvećenost procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) – sve dok ne odluče da krenu u suprotnom pravcu.
Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
Učesnik demonstracija ili neko ko je poziv na protest samo preneo na društvenim mrežama, aktivista ili vlasnik niskotiražnog tabloida, službenik kosovske opštine, lider desničarske organizacije, student, pa i cela jedna nevladina organizacija, svako može u Srbiji da bude označen kao neko ko pokušava da sruši ustavni poredak i destabilizuje državu. U zavisnosti od situacije, neko je priveden pa pušten, neko se nagodio, neko dokazao nevinost, protiv nekih optužnice nije ni bilo. Ovoga leta brojne su bile vesti o privođenjima onih koji su se javno ili putem društvenih mreža protivili rudniku iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Sredinom avgusta za samo nedelju dana privedeno je 40 aktivista, bilo da su zaista optuženi već su pod sumnjom da su pozivali na rušenje ustava “samo” saslušavani. Zašto se delo iz člana 309. Krivičnog zakonika, u poslednje vreme češće pominje nego ranije i šta govore prethodni primeri, da li je to stvarna pojava, da li je država ugrožena ili se koristi kao način zastrašivanja?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
