Obeležavanje 28 godina od hrvatske akcije „Oluja” i jedna fotografija na bini – fotografija žene koja drži bebu. Za organizatore ceremonije i rukovodstvo Srbije i Republike Srpske, tu ženu i njeno dete proterali su iz Hrvatske u avgustu 1995. godine. Porodica sa slike jeste proterana, ali ne iz Hrvatske, već iz enklave Žepa u istočnoj BiH koju su u julu iste godine zauzele srpske snage. Tada tromesečna beba, a danas 28-godišnja Nermina Mujkić potvrdila je to i u razgovoru za Istinomer.
Još jedna godišnjica slučaja Račak prošla je uz oprečna tumačenja Beograda i Prištine šta se u tom kosovskom selu dogodilo 15. januara 1999. Skoro četvrt veka kasnije Priština je raspisala poternice za hapšenje 18 Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo 45 Albanaca u Račku. Beograd je poručio da je reč o „smišljenoj političkoj kampanji" i „montiranim optužnicama", dok su provladini mediji pisali kako nas „lažna država" optužuje za „lažni zločin". Emitovan je i film o Račku, koji su RTS i MUP snimili dok je ministar policije bio Aleksandar Vulin, poznat po negiranju zločina srpske strane. Da li je film zaista „dokument koji pokazuje istinu", kao što se tvrdi, ili je nastavak zvanične politike poricanja zločina i predstavljanja Srbije kao žrtve međunarodne zavere?
Da je neko bio u komi ili na dalekom putu i obreo se u Srbiji početkom avgusta 2022. godine, s pravom bi se zbunio - da li ovo 1945. Ili 1995. godina. Da li je rat protiv Hrvatske upravo završen, ili ovih dana počinje? Naslovne strane režimskih tabloida u tih nekoliko dana bile su pune podsećanja na zločine nad Srbima, što u Jasenovcu, što u akciji Oluja što ne bi bilo preterano čudno, da nije preterivanjem dovedeno do apsurda. Jezivi detalji (često nedokazivi), stravične fotografije i otvoreni ratnohuškački narativ prema Hrvatskoj ovde i sada, probudili su bojazan da naša država ima neke planove o kojima nije obavestila građane.
Gradonačelnica Sarajeva poslala je svom beogradskom kolegi kopije presuda Haškog tribunala kojima je Ratko Mladić osuđen na doživotni zatvor za ratne zločine i genocid, nakon što je Aleksandar Šapić izjavio da ne zna da li je Mladić tokom rata počinio zločine jer nije bio u Bosni. Kako je malo verovatno da je reč o neznanju, kao kada je recimo govorio o nepostojećoj afričkoj državi Nambiji, tako je mala verovatnoća i da će gradonačelnik pročitati presudu. I to ne zbog velikog broja strana, kako ironično primećuju oni koji dovode u pitanje njegovu titulu doktora nauka, već zato što je Šapić svojim delima više puta pokazao da su Srbi osuđeni u Hagu za njega heroji, a ne zločinci.
“Ustaše Vučiću zabranile da ode u Jasenovac”, “Strašno! Hrvatska zabranila Vučiću da kroči u Jasenovac?”, “Sramno. Zabranili Vučiću da se pokloni mučenicima”, “Ustaše! Plenkovićev režim ne da Vučiću da ode u Jasenovac”, samo su neki od napisa na naslovnom stranama dnevne štampe u danima koji su za nama. I za tren oka, to da li će Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ići u Jasenovac sad ili na jesen i šta je ko tim povodom izjavio, potisnulo je sa naslovnih strana skoro sve ostale teme. A sam Vučić postao veća žrtva od svih logoraša.
Jeste se dogodio neki zločin u Srebrenici - ali to sigurno nije bio genocid. Jeste da su ubijeni Bošnjaci, ali su stradali i Srbi. A uostalom i ti Bošnjaci su bili članovi Armije BiH. Genocid je izrežiran kako bi se naškodilo Srbiji. Sve u svemu, najveća žrtva 11. jula je, ipak, Aleksandar Vučić koga su pre sedam godina pokušali da ubiju. Ovako je ukratko izgledalo izveštavanje najuticajnijih domaćih medija o obeležavanju 27. godišnjice genocida u Srebrenici.
Kako rat u Ukrajini odmiče, a ratna razaranja i broj civilnih žrtva sve više rastu, množe se i dokazi o ratnim zločinima. Na optuženičkoj klupi pred sudom u Kijevu našao se prvi ruski vojnik kom se sudi za ubistvo nenaoružanog civila, a paralelno sa ukrajinskim pravosuđem i Međunarodni krivični sud vodi istragu o navodnim ratnim zločinima. Koji sudovi su nadležni, kada se mogu očekivati prva suđenja i da li Vladimir Putin i ruski vojni vrh mogu da budu krivično gonjeni za ratne zločine?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
