Istraživanje Crte pokazalo je da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je, s propagandnom mašinerijom u rukama, ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, kvazi-analitičari ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Fokusirani na zatrpavanje prizora s protesta širom Srbije, zahteva i blokada, ali i podrške i poverenja koje građani pružaju studentima. I to, po svemu sudeći, u većini kojom ne može da se manipuliše.
Mlađima po sto evra, starijima po dvadeset hiljada dinara, ima se, može se, bravo ministre Mali, finansije stoje dobro, sve zahvaljujući predsedniku Vučiću, a uz put, ne bilo vam teško građani, izađite na referendum. Zaokružite “DA”, podržite predsednika i politiku SNS-a, protiv Ustava su sve sami izdajnici. Poslanici se nisu mnogo osvrtali na to šta tačno kod pravosuđa sad ne valja, nego neodređeno, više kao “mora se”, “rečeno je” da se menja Ustav u tom delu, i kad već treba, dajte da se menja. Oni koji su u vladajućoj većini, a javno govore da su protiv ustavnih promena, na ovoj sednici skupštine nisu se pojavili.
Građani Srbije će se u nedelju, 16. januara, izjašnjavati na referendumu o promeni Ustava, u delu koji reguliše pravosuđe. Ako ni dva dana uoči referenduma niste sigurni šta se tačno menja u Ustavu, šta je potrebno da bi referendum uspeo i šta se dešava ako odlučite da ne izađete na glasanje, odnosno odlučite da izađete ali da zaokružite ‘ne’, dajemo vam odgovore.
“Srbija umorna od referenduma”, pisalo je na naslovnoj strani nedeljnika “Vreme” od 5. oktobra 1992. Te godine građani Srbije izlazili su na čak dva referenduma i dva predreferendumska izjašnjavanja. Isti naslov mogao bi da važi i danas, pred predstojeći referendum zakazan za 16. januar, pogotovo ako bismo u njega dodali i reč zbunjena.
Da donošenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je usvojen 25. novembra, pa nakon masovnih protesta građana izmenjen, “nema nikakve veze” sa “Rio Tintom”, niti sa “pitanjem preambule, odnosno Kosova i Metohije”, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ima potrebu da naglasi u gotovo svim javnim nastupima. Dodaje da se novi zakon donosi kako bi se na referendumu zakazanom za 16. januar odlučivalo o promeni Ustava Srbije i to samo o delu kojim se uređuje način izbora sudija i tužilaca, što je, ističe, u skladu sa preporukama EU.
Komentarišući rezultate referenduma u Makedoniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpuno je zanemario da je referendum bio konsultativan, odnosno da sama odluka nije obavezna. Činjenica da je ovaj važan momenat o karakteru referenduma potpuno zanemaren, ostavlja prostora za manipulacije, proizvoljno i nepravilno razmatranje brojeva, kao i izvođenje pogrešnih zaključaka o ishodu glasanja, te se stoga njegovo tumačenje poslednjih dešavanja u Makedoniji može oceniti kao manipulativno.
Posle referenduma na kojem su makedonski građani odgovarali na pitanje “Da li ste za ulazak u EU i NATO, uz prihvatanje dogovora sa Grčkom”, izgleda da situacija u Makedoniji nije nimalo jasnija, niti bliže rešenju.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
