Da li će sudije nakon još jedne reforme pravosuđa raditi brže, poštenije i po pravdi? Da li će izmena Ustava u januaru prošle godine i zakoni koji će se menjati ovih dana, biti taj dodatni podstrek sudiji da pravednije sudi ili tužiocu da pokreće postupke? Da li se čeka samo još da Skupština prestane formalno da bira sudije i tužioce, pa da izraz “Ma možeš da me tužiš!” izgubi svoje sadašnje značenje?
U Zagorku Dolovac nikad nisu verovali samo radikali. I Marijan Rističević. Tako se ispostavlja kada se prekopaju stari papiri i osveži pamćenje na diskusije vođene prilikom njena dva ranija izbora za prvu osobu Republičkog javnog tužilaštva. Današnji ljuti opozicionari bili su impresionirani njenim kvalitetima, a sadašnji vlastodršci su se kajali što su je nekada nazivali poslušnicom žutih. Prosto, da je nema, trebalo bi je izmisliti da bude žena za sva vremena.
Posle dva mandata, republička tužiteljka Zagorka Dolovac opet je ušla u trku za istu funkciju. Neveselo je odjeknula vest da je ona jedina kandidatkinja, nakon čega je objavljeno da su se pojavila još neka imena, makar formalno. Iz Državnog veća tužilaca, koje utvrđuje listu kandidata (posle čega Vlada i Narodna skupština dobijaju reč u procesu izbora RJT), za Istinomer kažu - “postupak utvrdjivanja liste kandidata za Republičkog javnog tužioca je i dalje u toku”.
„Bezakonje se razvija do tačke u kojoj bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na našu stvarnost, pitanje bi bilo da li se u njoj dešava prvi ili drugi slučaj. Na primer, da li je sadržina svedočenja o navodnom podvođenju maloletnica od strane Dragana Markovića Palme primer brutalnosti i bezakonja, ili slom sistema? Da li je samo bezakonje ili slom sistema svedočenje dvojice bivših policajaca koji tvrde da se godinama prisluškuju novinari, kritičari vlasti, javne ličnosti, opozicija, kao i da vladajuća stranka i služba bezbednosti dele novac od droge? Šta su Savamala, Jovanjica, javnosti otkrivene navodne veze organizovanog kriminala i vrhova policije i politike – samo bezakonje, ili se na njima lomi sistem? Da li su najavljene ustavne promene u pravosuđu tačka u kojoj će bezakonje biti savladano i preći u zakonitost, ili je i to doprinos slomu sistema? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ sudija Miodrag Majić na pitanje šta se mota po glavi sudije kada čuje svedočenja o Jagodini ili o delovanju policije odgovara da „živimo u haotičnom društvu, u kome je centralna reč bezakonje ili nepostojanje vladavine zakona, što je jedino što organizovano društvo odvaja od rulje, od horde ili organizovanijih oblika kao što su mafijaška udruženja“.
Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?
U klještima između strogo uspostavljene hijerarhije unutar tužilaštva i zavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti, uz, blago rečeno, “složen” odnos sa policijom, čemu može da se nada jedan javni tužilac, odnosno zamenik tužioca, od integriteta? Ko brani profesiju i mogu li oni to sami? Da li hrabrim odlukama nužno rizikuju da budu linčovani u javnosti i koliko način izbora tužilaca utiče na njihov položaj? Naposletku, da li je veća prepreka za njihovu nezavisnost to što Republičko javno tužilaštvo ćutanjem daje primer ili umiruća sloboda medija u Srbiji i javni prostor koji više liči na poligon za streljački vod namenjen “nepodobnima”?
Glasne najave borbe protiv mafije koje poslednjih nedelja čujemo od najviših funkcionera deža vi su nekadašnjih “konačnih obračuna” sa onima kojima “niko ne sme ime da spomene”, tajkunima, pljačkašima Srbije itd. Dok predstavnici izvršne vlasti obećanjima skupljaju poene u javnosti, pa i saopštenjima o hapšenjima, na putu do optužnica a onda i pravosnažnih presuda, događaju se “obrti” koji (ne)osnovano bacaju sumnju na tok istrage. Sagovornici Istinomera iz tužilaštva saglasni su da su često “meta prekomerne kritike i baražne vatre medija”, a zbog odbijanja tužilačkog vrha da se suoči s javnošću i objasni situaciju, stvara se sumnja i u odluke koje su - ispravne.
U državi u kojoj republička javna tužiteljka kaže kako se ta institucija pre svega bavi strateškim planiranjem i poslovima međunarodne saradnje, a premijerka da Vlada i bezbednosne službe skupljaju dokaze i privode, ne bi bilo preteško poverovati u Njuzov satirični tekst o “tužiocima koji odlaze u Nemačku da traže posao pošto je kriminal u Srbiji iskorenjen”. Između tih izjava, formalno dve najmoćnije osobe u Srbiji, nalazi se ceo spektar problema sa tužiocima u ovoj državi. Ko to skuplja dokaze, da li policija može da sabotira slučaj, sme li domaća javnost da se nada jednoj Lauri Koveši, hoće li Zagorka Dolovac do penzije ostati na funkciji - samo su neka od pitanja na koja Istinomer traži odgovore u seriji tekstova.
Da li se tužilaštvo u Srbiji, umesto gonjenjem izvršilaca krivičnih dela, bavi prikrivanjem i zataškavanjem? Slučajevi poput Savamale, „helikoptera“, imovine ministara Malog i Vulina itd. ukazuju da je tako, primećuje advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
