Rezolucija o genocidu u Srebrenici je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Mediji i najviši državni zvaničnici dočekali su i ispratili glasanje u Generalnoj skupštini nizom manipulacija. Isti slučaj je sa svakim julom i obeležavanjem godišnjice genocida nad više od 8.000 bošnjačkih civila. Iz godine u godinu opstaju isti narativi - počinju sa tvrdnjama da je u Srebrenici bio zločin ali ne i genocid, da su zapravo streljani vojnici „zloglasne Armije BiH”, kao i da se „političkim” presudama međunarodnog suda „zloupotrebljavaju činjenice” i „ubija Srbija”. Sve se na kraju svede na to da su žrtve Srbi i predsednik Srbije, a optužbe i „žig genocidnog naroda” deo „paklenog plana” Zapada.
Vučić u UN „celom svetu održao lekciju”, „propao plan Zapada da nas žigoše kao genocidan narod”, „hejteri iz opozicije su uz Šiptare”, a „ekstremisti iz regiona sanjaju frontalni udar na Beograd”. Tu je negde i „ludi ekstremista iz Prištine”, s „neprijateljima” u Sarajevu, Zagrebu i Berlinu. Nijedan od ovih naslova nema veze s lokalnim izborima održanim 2. juna, a svi su smešteni u dva meseca kampanje i više od 300 manipulacija koje je Istinomer, od 3. aprila do 3. juna, zabeležio na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija s nacionalnom pokrivenošću. Izborna utakmica svela se tek na nekoliko njih.
Desio se. Posle skoro tri meseca od najave, u Beogradu je održan Prvi svesrpski sabor pod nazivom „Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska”. Kičmu skupa činila su tri čoveka - predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i patrijarh Porfirije. Zasluge za sve što Srbija danas jeste išle su samo jednom od njih. Celodnevni program pokrile su srpske zastave, nošnje, pesme, migovi i svetla na kuli Beograd. Više puta slušali smo o „sramnoj” rezoluciji o Srebrenici, „teškim danima” za srpski narod, srpskim žrtvama, „pritiscima” onih s kojima moramo da sarađujemo i odbrani nacionalnih interesa. I dok je s Dodikom i Porfirijem slao poruke mira, predsednik Vučić uporedio je „svesrpski” skup s okupljanjima pred neke davne, istorijske bitke i ratove.
Nakon ruskog narativa da je "Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi" koja nije uvela sankcije Rusiji, poslednjih dana u domaćim medijima pojavljivao se narativ o Vučiću kao "jednom od tri slobodna lidera u Evropi" i "lideru slobodnog sveta". Ove kvalifikacije bile su praćene navodima o promeni geopolitičke realnosti u kojoj Zapad gubi svoju dominaciju.
Red spina, red manipulacije, red propagande - tako se više od dva meseca govori o rezoluciji o Srebrenici, o kojoj će se najzad glasati u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Za vlast, pre svega predsednika Srbije, posebno je sporno to što se rezolucija ne donosi u Savetu bezbednosti UN-a, gde bi mogla da bude blokirana glasovima Rusije i Kine. Ipak, predsednik "malene Srbije" odlučio je da pruži "otpor" i da se protiv rezolucije "bori kao lav" - relativizacijom zločina i spinom o kolektivnoj krivici.
Scene u kojima junak, najčešće kralj, ide u boj, pa ga u zoru pred bitku kojom se odlučuje sudbina kraljevstva blagosilja verski poglavar, do sada smo navikli da gledamo samo u filmovima. I to uglavnom istorijskim. Javni blagoslov patrijarha Srpske pravoslavne crkve za predsednika Srbije pred put na kojem će predstavljati državu na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, postao je udarna vest u većini medija. Scena je podsećala na pričešće pred „kosovski boj”, kao da će se u Njujorku boriti mačem i kopljem, kao da je Rezolucija o Srebrenici za istoriju Srbije važnija nego suočavanje sa samim zločinom. Da li se država okreće crkvi ili je svaki potez predsednika Srbije samo deo izborne kampanje koja nikada ne prestaje? Moleban, Porfirije i crkva upisani su tako na spisak tema i simbola kojima se manipuliše u dnevnopolitičke svrhe.
Posle „najčistijih i najpoštenijih izbora do sada”, izbora koji su bili toliko čisti da je Evropski parlament tražio nezavisnu međunarodnu istragu o neregularnostima koje su ih obeležile, vrlo brzo smo ušli u novi izborni proces. Ali kao da nismo - ono što je pre raspisivanja izbora izgledalo kao bitka za Beograd, pa potom i bitka za Srbiju, zamenjeno je bitkama u Strazburu i Njujorku. Članstvo Kosova u Savetu Evrope i rezolucija o Srebrenici potisnule su izbornu trku iz većine naslova. Zadržali su se samo oni u kojima vlast poziva na razgovor o izbornim uslovima, ali ne pristaje na „ucene tajkunske opozicije”. Istinomer je pratio i analizirao sve te naslove i za prvih mesec dana izborne kampanje zabeležio skoro 150 manipulacija na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija sa nacionalnom pokrivenošću.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
