Jedan od najčešćih argumenata vlasti u raspravi oko sprovođenja projekta kopanja litijuma u Srbiji je da će naša država u slučaju da odustane od projekta morati da plaća veoma visoke penale kompaniji “Rio Tinto”. Predstavnici vlasti u ovom kontekstu pominju različite cifre - od jedne milijarde evra, do više milijardi evra koliko smo čuli u jednoj od poslednjih izjava ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića. Pokušali smo da proverimo koliko je ova opasnost realna i na osnovu čega tačno Momirović i njegove kolege iz vlasti iznose ove tvrdnje. Ukratko - tačan i precizan odgovor na ovo pitanje (makar javno) ne postoji, jer sem Međunarodnog bilateralnog sporazuma iz 2002. između Srbije i Ujedinjenog kraljevstva, ne postoje podaci da je naša zemlja sa samom kompanijom sklopila neki dodatni ugovor i ne znamo da li su za eventualnu odluku da se Srbija povuče iz ovog posla predviđene neke kazne. Za odgovor na ovo konkretno pitanje ostali smo uskraćeni i od samog ministra i od “Rio Tinta”, a stručnjaci koje smo konsultovali različito gledaju na posledice odustajanja od projekta. Nedostatak informacija i transparentnosti kada je reč o kopanju litijuma u Srbiji tako ostavlja sumnju da je u pitanju “zastrašivanje građana” - ovog puta velikim iznosima koje će država morati da plati iz zajedničkog budžeta.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Ko je “doveo” Rio Tinto u Srbiju? Ko je bio na vlasti, na kojoj tačno funkciji i zašto je to važno? Da li je to bio dalekovid potez koji treba pohvaliti, ili je sadašnja vlast “morala” da nastavi započeto zbog kontinuiteta? I na kraju, ko treba da preuzme odgovornost za budući razvoj događaja u vezi sa rudnikom litijuma? Ta je tema kojom već danima manipulišu srpski političari i ovi koji su za rudnik, i ovi koji su protiv, jer se i jedni i drugi ograđuju kako o tome ne znaju dovoljno, a opet iznose optužbe “da vlast priča bajke”, ili da je sadašnja opozicija nedosledna jer se zalagala za iskopavanje litijuma i hvalila Rio Tinto, a sada tu kompaniju predstavlja kao najveću opasnost. Iskopavaju podatke ko je bio na kojoj funkciji kad su se izdavale dozvole za istraživanje doline Jadra, pretpostavke koliko je neko tada mogao da utiče na čitav proces. Na kraju, manipuliše se tačnim formulacijama u dokumentima koji nisu lako dostupni javnosti.
Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.
Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
