Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.