Da li postoji zajednička nit koja povezuje Srbiju i Gruziju, ili su paralele samo površinske? Ipak, očuvanje moći i političkog kapitala po svaku cenu predstavlja ključnu sličnost političkih elita u obe zemlje. Ove elite često primenjuju slične strategije kako bi iskoristile politički sistem u svoju korist, stičući prednost ili ličnu korist. Pritom, razvijaju političke veze koje više naginju istočnim nego zapadnim saveznicima, čak iako deklarativno iskazuju posvećenost procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) – sve dok ne odluče da krenu u suprotnom pravcu.
Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
Nakon saznanja vlasti u Ukrajini i Južnoj Koreji da su severnokorejske snage poslate da pomognu Kremlju u ratu koji vodi od februara 2022. godine, i Sjedinjene Američke Države i NATO su potvrdili da je vojska Kim Džong Una u Rusiji. Moskva i Pjongjang nisu ni direktno potvrdili, ali ni odbacili te tvrdnje - poručujući pritom da je njihova stvar da li će i kako raspoređivati vojsku, te da bi slanje trupa bilo „u skladu sa međunarodnim pravom”. Šta smo do sada saznali o tome i koliko su navodi o uključivanju Severne Koreje u rat u Ukrajini odjeknuli u ostatku sveta?
Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
Na društvenim mrežama se sve češće pojavljuju tvrdnje da se đaci u Nemačkoj podučavaju da gledaju na Rusiju kao na „čudovište“ i „okupatora“, te da bi je trebalo mrzeti. Međutim, detaljna analiza pokazuje da, osim izjava jedne proruske aktivistkinje — ne postoji nijedan relevantan dokaz koji bi podržao ove tvrdnje.
Snimci sa aeromitinga u Majamiju održanog u maju ove godine, dele se na mrežama uz netačne tvrdnje da prikazuju američko nadziranje ruske mornarice na Kubi.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni nije rekla da će Rusija biti primorana da se preda ukoliko ne pristane na uslove prezentovane na mirovnom samitu o Ukrajini. U viralnim objavama na društvenim mrežama, snimku obraćanja premijerke Meloni dodat je lažiran audio na ukrajinskom jeziku sa tezama koje ona, izvorno, nije izgovorila.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
