Srpskim medijima i društvenim mrežama proširila se tvrdnja da su krstovi na „najstarijoj pravoslavnoj svetinji u Ukrajini” pocrneli na dan bogosluženja Pravoslavne crkve Ukrajine. To, međutim, nije u potpunosti tačno.
Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
Masovne dezinformacije, diskreditujuće kampanje na internetu i na društvenim mrežama protiv opozicije, aktivista, predstavnika medija i NVO - deo su demokratskog nazadovanja u Gruziji, kaže za Istinomer Nini Gvilia iz Gruzije, istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju. Nisu samo odredbe predloženog zakona o “stranim agentima” u sebi imale rusku notu, već su vlasti u toj zemlji prepisale i druga sredstva pogodna za obračun sa kritičkim medijima i civilnim sektorom.
Vučićeva najava osnivanja Narodnog pokreta za državu podsetila je mnoge na sličan pokret koji je Vladimir Putin osnovao 2011. godine. Putin je tada rekao da se Sveruski narodni front osniva kako bi se zemlja jača i spremnija suočila sa predstojećim izazovima. Zašto je osnovan baš u tom trenutku i šta je bila svrha ovog Putinovog političkog projekta?
Ruski predsednik Vladimir Putin još jednom je predstavljen kao heroj u viralnim objavama na Fejsbuku u kojima se tvrdi da je „naredio uništenje navodnih fabrika adrenohroma u Ukrajini”. Dezinformacija je potekla sa veb sajta „Real Raw News” koji redovno objavljuje izmišljene priče. Nema dokaza da su „ruske specijalne jedinice u Ukrajini presrele rashladni voz koji je prevozio rafinirani adrenohrom”, niti da su „ruski specijalci spasili na desetine zarobljene dece sa farmi adrenohroma u Ukrajini”. Teoriju zavere o moćnim elitama, koje navodno ubijaju decu kako bi iz njihove krvi sakupile adrenohrom, godinama unazad plasira američki ekstremno desničarski politički pokret QAnon.
Ova godina se završava u velikom stilu - “pobedom Vučića i Srbije”, koju su provladini mediji jednoglasno i slavodobitno proglasili nakon puštanja dvojice Srba iz “šiptarskog kazamata”. Time je, za sada, stavljena tačka na dvadesetodnevne barikade i krizu na severu Kosova, o kojoj se najviše izveštavalo u decembru, ali i poslednjih pet meseci. Rat u Ukrajini pao je u drugi plan, a srpski mediji su - uz dominantan antizapadni narativ, nastavili da veličaju Rusiju, ali ne toliko otvoreno kao prethodne četiri godine, pokazuju rezultati Crtinog godišnjeg monitoringa medija.
Ni nakon sukoba grupe ultradesničara sa policijom na prelazu Jarinje, država nije progovorila o vezama ruskog Vagnera i Narodne patrole, čiji je vođa pozvao “braću Srbe” da krenu u “oslobađanje Jarinja”. Damnjan Knežević je na Jarinju nosio kačket sa simbolom ruske plaćeničke grupe Vagner, čiji je gost bio pre manje od mesec dana. Izostanak reakcije države samo potvrđuje da je Srbija instrument ruske spoljne politike na Balkanu, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sociolog Jovo Bakić pak smatra da je Narodna patrola, kao i skoro sve krajnje desničarske grupe, pod kontrolom Vučićevog režima i da mu služe da manipuliše Zapadom.
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
