Dok borba sa požarima u Los Anđelesu i dalje traje, društvene mreže su preplavljene dezinformacijama o mogućem uzroku požara i obmanjujućim tezama o tamošnjoj gradskoj vatrogasnoj službi. Na mrežama u regionu, pažnju korisnika privukla je objava u kojoj su za navodni „loš odgovor“ vatrogasne službe Los Anđelesa okrivljene žene.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Kao „verovatno jednu od najtežih vesti u poslednjih nekoliko godina”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u decembru 2024. godine naveo je vest da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva. Na prve Vučićeve izjave potvrda iz Vašingtona nije stigla, ali je početkom januara 2025. godine američki Sekretarijat za finansije doneo odluku o uvođenju sankcija NIS-u, kao podružnici Gaspromnjefta u Srbiji. NIS je uputio zahtev za odlaganjem sankcija na minimum 90 dana, ali su one, odlukom SAD odložene na samo 30 dana. Šta do sada znamo o američkim merama usmerenim ka Naftnoj industriji Srbije?
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
Pre 23 godine, 11. septembra 2001. godine dogodio se teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. U jednom od najtraumatičnijih događaja u novijoj istoriji SAD stradalo je oko tri hiljade ljudi, teorije zavera i manipulativni narativi o ovoj temi svake godine oživljavaju i ne jenjavaju.
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
Na mrežama i u pojedinim medijima manipuliše se starim snimkom sa ceremonije udruženja američkih veterana, u cilju širenja dezinformacija da je u toku mobilizacija za građanski rat u Sjedinjenim Državama.
Snimci sa aeromitinga u Majamiju održanog u maju ove godine, dele se na mrežama uz netačne tvrdnje da prikazuju američko nadziranje ruske mornarice na Kubi.
Viralni snimak predsednika SAD sa proslave osamdesetogodišnjice iskrcavanja u Normandiji koji se deli društvenim mrežama, a koji je potekao sa Telegrama, izvučen je iz konteksta i koristi se da bi se potkrepio narativ usmeren protiv Bajdena.
Izmišljena izjava Putina o navodnoj podršci Iranu krenula je da se širi u medijima i na društvenim mrežama tri dana pre nego što je ruski predsednik javno prokomentarisao skorašnji napad Irana na Izrael.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
