"Moje lično mišljenje je da je potrebno naći novog lidera SPS-a", kazao je u izbornoj noći, nakon prvih preliminiranih rezultata parlamentarnih izbora, lider socijalista Ivica Dačić, koji u ovoj godini obeležava punoletstvo na najvišoj stranačkoj funkciji. Da li je ovaj (ne)iznenađujući iskaz bio samo blef ili iskreni izliv političke odgovornosti najdugovečnijeg predsednika SPS-a?
Politika Slobodana Miloševića raskrstila je sama sa sobom onog trenutka kada je poražena i ona je, što je najvažnije, prošlost, izjavio je ne tako davno lider socijalista Ivica Dačić, koji poslednjih godina, čini se proračunato, želi da raskrči zatravljene staze ka bivšem predsedniku Srbije, SR Jugoslavije i svoje stranke. To je, gotovo izvesno, bio razlog zbog koja je odlučio da Miloševićevog unuka uključi u najviše stranačke organe.
Ne vidim odgovornost Branka Ružića, ja nisam za ostavku, ali poštujem njegovu odluku, izjavio je lider SPS-a Ivica Dačić nakon što je njegov stranački kolega, posle tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", podneo ostavku na funkciju ministra prosvete. Ipak, u kriznim momentima naprednjačke vlasti, upravo su socijalisti, kao manjinski partneri, bili ti koji su odlaskom sa funkcija, a neretko baš na Dačićevu sugestiju, pokušavali da ugase političke požare ili primire razjarene koalicione partnere.
Izbori su (valjda) završeni i vreme je za evergrin kompoziciju - "da li će SPS biti u Vladi i koju funkciju će zauzeti Ivica Dačić?". Pitanje koje se godinama čuje već u prvim satima posle zatvaranja birališta, trebalo bi (opet, valjda) da unese neizvesnost i razbukti očekivanja zainteresovanih. Aleksandar Vučić nastupa sa pozicije sveznajućeg koji enigmatično ćuti ili se izražava u šiframa, dok se funkcioneri njegove stranke, posebno oni zaduženi za kritiku koalicionog partnera, javljaju sa predlozima za sastav buduće izvršne vlasti, u kojoj, razume se, za socijaliste nema mesta ili su ona manje značajna od onih kojima se ovi nadaju. Tradicija nije izneverena ni ovog puta, poznata igra "držanja na ledu" (potencijalnog) saveznika ponovo je na sceni. Ipak, ovog puta odvija se u drugačijim okolnostima.
Delegacije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije zaključile su nakon sastanka da, kako je saopštio lider SNS Aleksandar Vučić, "postoji dobra volja" u obe političke partije da nastave sa saradnjom, da ona „bude produbljena“ i da „donese mnogo dobrog građanima Srbije“. A nedovoljno pažljiv pratilac odnosa dve stranke mogao je pre samo nedelju dana da zaključi da je najavljena dobrobit koju građani mogu da očekuju ugrožena nakon jedne izjave predstavnika socijalista. Medijska mašinerija vladajuće stranke obrušila se na svoje koalicione partnere kada se advokat Toma Fila, poslanik SPS u Skupštini Srbije, usudio da pomene mogućnost da njegova partija u nekom trenutku može da (opet) bude protiv Vučića.
Doktorska disertacija odbranjena - obavestio je zainteresovanu javnost 11. septembra generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, koji je titulu doktora nauka stekao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Godinama u javnosti percipiran kao partijski direktor javnog preduzeća sa, kako je sam isticao, “bezobrazno visokom platom”, kao “nedodirljivi ruski igrač” i “bahati funkcioner”, pokazao je da se uz vođenje fudbalskog kluba, pravljenje vina i lov može pronaći vremena i za “učenje uz rad”.
Kada se pomene odnos Borisa Tadića i Ivice Dačića neretko se kao asocijacija pojave dve slike – potpisivanje Deklaracije o političkom pomirenju između DS i SPS, kada se čulo „da svaka partija ima svoj bol za svojim izgubljenim predsednikom“, i druga - njih dvojica u (prijateljskom) duelu pod košem. „Nisam se ja mirio s Dačićem, niti sam igrao basket s njim, ja sam učinio napor da Srbija postane stožer regionalnog pomirenja“, replicira Tadić na ove asocijacije.
Kao da je serija „Porodica“ otkopala naslage „prljavog veša“ taloženog godinama u krugu partijske porodice – ko se odrekao Slobodana Miloševića, ko je čuvao njegovo nasleđe, ko je bio „meka“, a ko „tvrda“ struja i ko se u vreme saradnje s partijama nekadašnjeg DOS-a preznojavao na pitanja o bliskosti sa bivšim liderom, „zlim duhom jezivih devedesetih“. A sada kada je Milošević, kako se čini, samo na spomenik od pune rehabilitacije, ponovo je, deluje, u toku otimanje za naslednika političkog testamenta bivšeg predsednika SPS, Srbije i SR Jugoslavije. Ko će biti nosilac barjaka prvog vođe nije nebitna činjenica u stranci koja na svim izborima unapred računa na nekoliko procenata glasova nostalgičnih miloševićevaca, pa i titoista.
Pred socijalistima, naviklim na učešće u vlasti, postavlja se pitanje - da li je došlo vreme da se spremaju za (rizičnu) ulogu opozicije, ili za predizborni naprednjački zagrljaj u kome se lako ostaje bez daha?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
