Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji kako se ne bi “ispisala” iz civilizovanog sveta, ili treba da ostane uz svoje “ruske prijatelje” makar to značilo prekid evropskih integracija? Da li je neutralnost samo reč koja lepo zvuči, ili jedini način da Srbija preživi ovu krizu? Sudeći po izjavama političara, ne samo što o ovoj temi konsenzus ne postoji u opoziciji, nego i ministri u još aktuelnoj vladi iznose dijametralno suprotna mišljenja. Kad se napravi presek, Srbija najviše podseća na čoveka zaposlenog u zapadnoj firmi čija je plata vezana za evro ili dolar, a koji istovremeno na društvenim mrežama ili u kafani podržava “brata Putina” i nema ništa protiv mobilizacije tuđe dece. Spreman je na sve, osim da da otkaz i živi od srpske plate, ili bez plate, samo što to nikad ne bi priznao.
Gotovo sve političke stranke i koalicije koje izlaze na predstojeće parlamentarne izbore imaju identičan stav kada je reč o statusu južne srpske pokrajine - ne priznaju i neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. I dok u spoljnoj politici postoje razlike u odnosu na to da li su za ili protiv članstva Srbije u EU, kada je reč o članstvu u NATO među strankama postoji konsenzus - sve su protiv i zalažu se za vojnu neutralnost Srbije.
U nezvaničnoj političkoj istoriji savremene Srbije već se kao opšte mesto utvrdilo verovanje da je Angela Merkel kumovala padu Borisa Tadića i (sada se čini - nezaustavljivom) usponu naprednjaka i Aleksandra Vučića. Ni u okruženju ne manjka optužbi na račun odlazeće kancelarke i njene partije za doprinos jačanju autoritarnih vlasti pod demokratskim svodom EU, pre svega u Mađarskoj i Poljskoj. Ipak, ako se posmatra još širi plan, nemačkoj „Mutti“ su, tokom 16 godina koje je provela na vlasti, pokušavali da prilepe i etiketu čuvarke liberalnog međunarodnog poretka ili, još pompeznije, braniteljke slobodnog sveta. Ona se dosledno izmicala takvom brendiranju.
Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.
Predsednik Aleksandar Vučić je najcitiraniji srpski zvaničnik kada je reč o spoljnim odnosima Srbije. Prema podacima Crte i medija monitorniga koji je sprovodila tokom 2019. godine, analizirajući više od 16.000 tekstova, predsednik Vučić nije bio citiran u tekstovima o Rusiji i Kini, koji su bili negativno obojeni.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
