Dok sam ja na čelu stranke SPS nikada neće učestvovati u bilo kakvim aktivnostima ili operacijama protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelne vlasti, jer bismo time radili i protiv sebe i zajedničkih ciljeva, izjavio je lider socijalista Ivica Dačić odmah pošto je u medijima bliskim vlasti objavljeno da je „u toku akcija kodnog naziva ’Pad zida’", a u kojoj „učestvuje i vrh Socijalističke partije Srbije“. Ponovo Dačić iz pozicije (daleko) slabijeg koalicionog partnera mora javno da ubeđuje, pre svega Vučića, u svoju i lojalnost svoje partije, što se najčešće događa u periodima neposredno pre i posle izbora, ali i u trenucima kada predsednik Srbije nastoji da nepopularnost poteza koji povlači podeli sa onima za koje smatra da bi baš u tim momentima voleli da se provuku neopaženo i(li) bez krivice.
Set važnih pravosudnih zakona nikom nije bio glavna vest ni u danu kad je usvojen. Ni među tri glavne. Ko će formalno birati sudije i tužioce, izgleda da odavno više nije važno, a stručna javnost ponavlja da se vlast nikada neće odreći uticaja na pravosuđe. O tome je donekle bilo reči i na skupštinskom zasedanju, ali je mnogo više vremena potrošeno na još jednu navodnu krizu u odnosima vladajuće koalicije koja je trajala samo jedan dan. U četiri skupštinska dana moglo se videti kako se koalicioni partner provlači kroz blato, kako se migolji i kune na vernost, kako se prinosi žrtva i dobija oprost. Ali i kako strašno zvuči tišina neuzvraćene ljubavi. Jer kako kažu, u svakoj vezi jedan ljubi, a drugi podmeće obraz. Protekle nedelje u Skupštini Srbije ta izreka je potvrđena do nivoa ekstremno neprijatnog.
Posle rekordnog čekanja na novu Vladu, javnost u Srbiji je saznala ko će (najverovatnije) biti na ministarskim pozicijama. Sastav nove Vlade nije saopštila buduća premijerka Ana Brnabić, već predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vikend sednici predsedništva svoje stranke, što nam ukazuje na još jedan mandat bez stvarne moći. U prilog ovoj tezi ide i izjava predsednika države da je sa svim ministarskim kandidatima lično pregovarao. Među prozvanima, do sada, za novu “ratnu vladu”, kako ju je imenovao naprednjak Vladimir Đukanović (“jer neka nam je Bog u pomoći, šta nas čeka”) nisu se našli Zorana Mihajlović, niti Aleksandar Vulin, kao ni Nebojša Stefanović. Na prvi pogled, čini se da se tupe i proruska i proamerička oštrica u imidžu izvršne vlasti. Međutim, simulaciju neutralnog tima, vrlo jasno narušavaju imena poput Danice Grujičić, Ivice Dačića, Radeta Baste… Iznenađenja u selekciji nema, mada su dva “slota” i dalje otvorena. Na jednom mestu opet imamo teoretičare zavera, aktere finansijskih i korupcionaških afera, vinovnike devedesetih. Ko su zapravo kandidati za ministre u novoj Vladi, na čelu sa Anom Brnabić?
Od izborne noći kada je Aleksandar Vučić govorio o “nekima” koji su profitirali “zloupotrebljavajući navijačko opredeljenje našeg naroda”, predsednik SPS Ivica Dačić kao da nastoji da nijednim potezom na sebe ne privuče pažnju, a kamoli gnev lidera SNS i predsednika Srbije. U nameri da pokaže kooperativnost i bezuslovnu privrženost državnoj politici, a posebno obuzdavajući rečnik iz koga bi mogla da proviri makar i prikrivena naklonjenost ruskoj strani, Dačić sada tvrdi da nikada nije bio rusofil, da nije uzvikivao “Živela Rusija”, uz napomenu da svoje stavove za protekle tri decenije nije izmenio “ni za jotu”.
On je najduže na vlasti od svih političara, ali realno nikad nije bio vladar. Oni koji ga vole tvrde da je gospodin, oni kojima nije po volji uglavnom mu se podsmevaju. Ako društvene mreže uzmemo kao presek društva koje se interesuje za politiku, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivicu Dačića naći ćete negde u sredini, jer ne izaziva jake emocije. Biti uz vladara, ali ne preterivati - njegova je uspešna formula za politički maraton. “Strpljen spašen”, pokazalo se još jednom posle najnovijih izbora, jer su funkcioneri Srpske napredne stranke startovali sa oštrim kritikama, a posle dve nedelje, ipak, došli do stava da je razmirice sa SPS-om najbolje rešavati u četiri oka.
Ne može se reći da je u Srbiji baš običaj da ljudi pre nego što odluče za koga će glasati na izborima, čitaju i gledaju izborne liste, programe stranaka, dosadašnje rezultate, ispunjena i neispunjena obećanja. Obično se glasa za lidera zato što je već na vlasti, ili zato što je protiv vlasti, ili zato što je lep, ili iz straha, ili iz inata. I kad se jedan čovek za sve pita, (reći će u komentarima ispod teksta) koga je briga ko je na kom mestu izborne liste, i zašto se Istinomer time uopšte bavi. Zato što je to najvažnije, zato što su to ljudi koji će donositi zakone o životima svih nas, zato što se među njima krije generacija koja će kad tad shvatiti da su poslanici jači od vlade i od predsednika države.
Prošlo je 15 godina od smrti Slobodana Miloševića, a on bi i danas imao zašto da bude ponosan. Predsednik države, predsednik Narodne skupštine, guvernerka Narodne banke, ministar unutrašnjih poslova i mnogi drugi Miloševićevi saradnici i koalicioni partneri i danas kroje sudbinu Srbije. Razlika je samo što se kao “predsednika svih Srba” sada slavi neko drugi.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić smatra da je najbolje da vladajuća koalicija ima jednog predsedničkog kandidata na izborima 2022, posredno najavljujući da će i ovoga puta odustati od trke i podržati kandidaturu Vučića. Od nekadašnjeg Dačićevog čvrstog stava da se “zna ko će biti premijer” i da “SPS mora da ima predsedničkog kandidata” došlo se do sve slabije maskiranog povlačenja u senku SNS i Vučića.
Ispostavilo se da su tabloidi dobro prognozirali ko će dobiti koji resor u novoj vladi. U svom stilu, Ana Brnabić je rekla da će njen kabinet imati “šest ministara koji do sada nisu imali nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom”. A opštepoznato je, na primer, da Gordana Čomić, debitantkinja u republičkoj izvršnoj vlasti, ima vrlo bogatu istoriju odnosa i s naprednjacima, i s njihovom prethodnom “inkarnacijom” radikalima.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
