Rezolucija o genocidu u Srebrenici je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Mediji i najviši državni zvaničnici dočekali su i ispratili glasanje u Generalnoj skupštini nizom manipulacija. Isti slučaj je sa svakim julom i obeležavanjem godišnjice genocida nad više od 8.000 bošnjačkih civila. Iz godine u godinu opstaju isti narativi - počinju sa tvrdnjama da je u Srebrenici bio zločin ali ne i genocid, da su zapravo streljani vojnici „zloglasne Armije BiH”, kao i da se „političkim” presudama međunarodnog suda „zloupotrebljavaju činjenice” i „ubija Srbija”. Sve se na kraju svede na to da su žrtve Srbi i predsednik Srbije, a optužbe i „žig genocidnog naroda” deo „paklenog plana” Zapada.
Ni 28. godišnjica genocida u Srebrenici nije protekla bez dobro poznatih i duboko ukorenjenih manipulacija u javnom prostoru - od poricanja genocida, preko tvrdnji da su u Potočarima sahranjeni samo vojnici Armije BiH i retki civili, do manipulacija sudskim presudama i navoda da zloupotrebom Srebrenice „žele da ubiju Srbiju” i žigošu nas kao genocidan narod. U širenju dezinformacija i manipulativnih poruka prednjačili su prorežimski Informer i Srpski telegraf, za koje je Srebrenica lažni genocid, veliki mit i režirani masakr. Zajedničko svim medijima bliskim vlasti , u skladu sa državnom politikom, bilo je izbegavanje reči genocid za opis onoga što se dogodilo u julu 1995. Umesto nje, koristili su se izrazi zločin, masakr, stradanje, pa i sintagma „srebrenička dešavanja”, kojom su se istakli urednici prvog Dnevnika RTS-a.
Jeste se dogodio neki zločin u Srebrenici - ali to sigurno nije bio genocid. Jeste da su ubijeni Bošnjaci, ali su stradali i Srbi. A uostalom i ti Bošnjaci su bili članovi Armije BiH. Genocid je izrežiran kako bi se naškodilo Srbiji. Sve u svemu, najveća žrtva 11. jula je, ipak, Aleksandar Vučić koga su pre sedam godina pokušali da ubiju. Ovako je ukratko izgledalo izveštavanje najuticajnijih domaćih medija o obeležavanju 27. godišnjice genocida u Srebrenici.
Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković. Da li je mera vrednosti tih života u Srbiji zapravo upravo srazmerna meri vrednosti života ljudi iz Srebrenice, leta 1995. godine? Ako ne možemo da proizvedemo empatiju prema ljudskim životima u Srbiji, da li čudi što je nemamo prema ljudskim životima u Srebrenici? Pre neki dan je grupa mladića i devojaka nacističkim pozdravima protestovala ispred prostora u centru Beograda u kom je otvorena izložba „Duša Srebrenice“. Ti mladi ljudi, koji se ne sećaju 1995. godine, nisu pokazali saosećanje prema žrtvama, ali je zato policija pokazala saosećanje prema njima, te nije ni intervenisala, niti ih je sprečila. Ali to nije vest. Moj današnji sagovornik je nedavno rekao da je naše društvo izgubilo kompas i da je prestalo da razlikuje dobro i zlo. Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da desničari ispred izložbe nisu vest, ali se njihovim protestima povodom obeležavanja događaja iz ratne prošlosti u javnosti kreira slika o postojanju „dva pola, dva ekstrema“. S jedne strane imamo naciste „koji zighajluju, a ovamo imamo neke autošoviniste koji žele da razgovaraju o odgovornosti Srbije za ono što se desilo devedesetih“.
Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin, dve karijere, kao lijane već decenijama; jin i jang, jedan sada predsednik, drugi ministar, često na iste teme, daju dopunjujuće izjave. Malo srpski svet, malo Evropa; pretnje po život, ma ko je rekao da postoji opasnost; evo, javnosti, izvolite detalje iz istrage; taman posla, to nije moja nadležnost, neka sudovi rade svoj posao, neka svako radi svoj posao. I tako… Poslednjih dana na red je došla Crna Gora. Ovoga puta, njihove izjave su skoro pa identične i obe izjave su, čuda li, spin i neistine.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) 24. septembra, u četvrtak, održava se premijera predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ Helsinškog odbora za ljudska prava, koju je režirao Zlatko Paković. Ona je imala svoj uvod, pre oko godinu dana, na Kolarcu, kada je javno, pred publikom čitan tekst, u kome je akcenat na eliti koja je kreirala platformu na osnovu koje se dogodio rat i genocid.
Drugostepeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, pravnog naslednika Haškog tribunala, izreklo je doživotnu kaznu zatvora bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
