„Ovo je jedna od onih situacija koje liče na priču o psu i čoveku, jer kada pas ujede čoveka, vi ne možete da mu odgovorite tako što ćete ga ujesti. Apsurdno je da pravosnažno osuđeni ratni zločinac optužuje mene, koji za svoje 54 godine života nemam čak ni prijavu za saobraćajni prekršaj“. Na ovaj način je predsednik SDPS Rasim Ljajić reagovao kada ga je pre nekoliko godina lider radikala Vojislav Šešelj optuživao da je „vođa jednog od najjačih narko-kartela“, ali i „špijun britanske obaveštajne službe“ sa kojom priprema njegovu likvidaciju. Međutim, nakon svega, njihova imena nalaze se na zajedničkoj listi za beogradske izbore.
Radikali će, kako je odlučio Vojislav Šešelj, na lokalnim izborima biti na listi koja nosi ime Aleksandra Vučića, Tomislav Nikolić “pomagaće” naprednjacima u kampanji, a aktuelni predsednik Srbije kaže da će, iako više nije lider SNS, biti uz stranku “koju voli”. I tako je posle deceniju i po, čini se, zatvoren ceo krug - od zaklinjanja na odanost lideru stranke i zajedničkoj ideologiji, do razlaza, teških reči i optužbi, s jedne strane, do okrivljavanja za otpadništvo i izdaju, uz otvorenu mržnju i animozitet, s druge - bivši saborci i kumovi ponovo su u savezu.
Na redovnoj konferenciji za novinare zahtev srpskih radikala da se sa mesta ministra zdravlja smeni Danica Grujičić nikog nije iznenadio, ali je zato nastavak rečenice bio poprilično neočekivan i to iz više razloga. Prvo zato što se od opozicione stranke ne očekuje da predlaže kadrovska rešenja iz aktuelne vlasti, a naročito kada predlaže osobu na čiji je račun prethodnih godina iznosila ozbiljne optužbe. I lider i članovi Srpske radikalne stranke do nedavno su redovno kritikovali Zlatibora Lončara, pa je zahtev da premijerka smeni ministarku zdravlja i na to mesto vrati Zlatibora Lončara, zaslužuje ocenu - nedosledno.
Potpuno je legitimno da ne želite da učestvujete na izborima - jer vam je dobro, jer su izbori farsa, jer strani centri moći i ovako sve odlučuju, jer vas mrzi da izađete, jer je kiša, jer je sunce, jer vaš glas nije važan. Ukoliko, pak, želite da “ispunite svoju građansku dužnost, izbor postoji. Već smo analizirali ko će sesti u skupštinske klupe ako podržite vladajuće stranke ili deo opozicije koji je ranije bio na vlasti na bilo kom nivou. U trećem tekstu potražili smo ko se našao na preostalih sedam lista, od ukupno 22 predložene, od osuđenih ratnih zločinaca, preko antivaksera, do potpuno nepoznatih ljudi koji samo žele da ukažu na nešto što je njima važno.
Gde smo tri decenije nakon početka ratova u Jugoslaviji i šta o njima znaju generacije rođene tokom ratnih godina? Koliko smo bliži pomirenju posle niza presuda za strašne zločine, zbog kojih je morao da bude osnovan specijalan Međunarodni krivični sud? Da li je istinsko pomirenje uopšte moguće ako su i danas na vlasti isti oni koji su devedesetih zagovarili ratnu politiku? Ili je za istinsko suočavanje sa prošlošću potrebno, na primer, da kao i u Nemačkoj 1968, čitava jedna generacija rođena ratnih devedesetih širom bivše Jugoslavije upita svoje roditelje šta su radili u ratu. Ovaj tekst namenjen je pre svega toj “deci” od tridesetak godina.
Nakon što je ministar spoljnih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio da je predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću predložio da njihove dve stranke zajedno izađu na predstojeće izbore, usledili su burni komentari iz redova SNS. Mnoge je "Dačićevo nuđenje" podsetilo na "Dačićevu prevaru", kada su 2008. socijalisti raskinuli dogovorenu koaliciju u Beogradu, a Vučić ostao bez gradonačelničke funkcije.
Dosadašnje uspešno zataškavanje skandala i uspešan “prolazak“ ciničnih poteza - kakav je bio izbor vlasnika najvećeg broja afera na funkciju ministra finansija - ne znači i da je garantovan beskonačan nastavak takve prakse. Zato je vreme za novu strategiju iz koje se, za sada, vidi izvesno provetravanje stranke, čiji je deo učlanjenje Ane Brnabić, ali i dodatno insistiranje na priči o nezadrživom napretku - ovoga puta u vidu digitalizacije, dovoljno spektakularne da zaseni i probleme sa kanalizacijom. Gledamo spotove sa teleportovanjem i letećim automobilima, a izbori nisu još ni raspisani.
Ako se 5. oktobar, ključni simbol masovne građanske borbe za slobodu i demokratiju, u svesti građana sa slabim pamćenjem, konformista, ali i generacija koje dolaze, upiše kao dan velikog pljačkaškog pohoda, zvanična verzija o naprednjacima kao spasiocima od “žutih lopova” i ostalih izdajnika, biće dodatno ojačana. Baveći se 5. oktobrom, međutim, vlasnici javnog prostora i svega drugog u Srbiji, potiskuju sećanje na ono što je ovde bilo – 4. oktobra.
"Radikali su uvek bili jaki na rečima i vidljivi kada su imali podršku vlasti. Neophodno je da Vlada javno osudi ovakve ispade, kako bi pokazala da ne podržava ovakvu retoriku i da ne stoji iza nje“, navodi Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanske inicijative.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
