U još jednom u nizu pokušaja da potisnu činjenicu da se na ulicama traži odgovornost za 16 stradalih u Novom Sadu, predstavnici vlast nedeljama pričaju kako su na ulicama širom Srbije „bogati” i „bahati” koji se „iživljavaju” i „maltretiraju sirotinju i normalne ljude”. Ta „sirotinja”, kako smo čuli od predsednika Srbiji, „dobro vidi svaki napredak i raduje se svakom putu”. Osim što su tvrdnje o socijalnom statusu svakog pojedinca u stotinama hiljada ljudi na protestima - neproverive, državni vrh insistira na podeli koja nema veze s aktuelnim protestima. Studenti i građani ne postavljaju pitanje životnog standarda, već mesecima traže odgovornost za pad nadstrešnice i postupanje institucija u skladu sa zakonom.
„Gotovo pet meseci traje teror manjine nad većinom”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić poslednjeg dana marta. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao gošća dnevnika TV Pink rekla je odlučno - „Dosta je bilo nasilja manjine nad većinom”. Manipulacije o „teroru manjine” zapisane su u naslovima tabloida u kojima „šaka jada” blokira i protestuje. Ti pokušaji minimizacije, odnosno osporavanja značaja protesta, traju koliko i šetnje i blokade. Spin možda nije „delovao”, ali je ostao prisutan uprkos tome što su istraživanja pokazala da većina građana podržava studentske proteste, prizorima o protestima širom Srbije.
Pritisci na univerzitete i profesore koji su podržali studente u blokadi se pojačavaju. Kampanje diskreditacije, targetiranja, pa i dehumanizacije pojedinaca koji su u prvim redovima, već su, kao u slučaju dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, rezultirale i fizičkim napadom. Meta jedne takve kampanje je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Za vlast je on čovek koji „stoji iza blokada”, „lice zla” i neko ko se „obradovao” što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. Državni vrh na televiziji s nacionalnom pokrivenošću poručuje - „mora da bude uhapšen”. Dok je istog stava i lider radikala Vojislav Šešelj, umesto poziva na hapšenje, vlasnik TV Pink Željko Mitrović najavljuje rektoru, profesorima i dekanima poziv na „test inteligencije pred kamerama”. Na društvenim mrežama Đokić je „izdajnik Srba i Srbije” i „terorista”. I dok je prvi čovek Univerziteta u Beogradu na udaru propagandne mašinerije, dekani pozive na hapšenja i pretnje čitaju kao - „korak ka otvorenoj represiji”.
Tokom studentskih protesta proteklih meseci, akademci koji učestvuju u blokadama su često bili na meti spinova i dezinformacija. Targetirali su ih ne samo tabloidi, već i predstavnici vlasti. Jedna od manipulacija koja je odjeknula u javnosti tokom marta odnosila se na povređenog policajca ispred zgrade RTS-a tokom protesta 10. marta.
„Posle svake neuspešne obojene revolucije, sledi uspešna kontrarevolucija”, poručio je predsednik Srbije posle velikog protesta studenata i građana u Nišu. I ponovo se suprotstavio nečemu što se nije desilo. U ulozi „kontrarevolucionara” našao se potom i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović - on je kontrarevoluciju najavio na društvenoj mreži X, uz fotografiju na kojoj gazi crvenu šaku. U kontru je krenula i grupa koja kampuje na Andrićevom vencu i „želi da uči”, a pre toga bilo je više drugih epizoda kojima su predstavnici vlasti „pružali otpor” otporu. Osim što su odgovarali spinovima, manipulacijama i svakodnevnim targetiranjem, paralelnu realnost četiri meseca kreirali su „u dijalogu” sa studentima „zabrinutim” zbog blokada fakulteta, zatim skupovima po Srbiji, crvenim srednjim prstom. I porukom čoveka koji piše knjigu o „pobedi nad obojenom revolucijom”. Ta poruka glasi: „Uništiću vas u celom svetu”.
Polovina građana koji prate RTS veruje da su zahtevi studenata ispunjeni. To je pokazalo istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 8. do 13. februara. Javni servis, dakle, ne može baš da se pohvali sloganom „Vaše pravo da znate sve” - jer oko 50 odsto njegovih gledalaca izgleda ne zna da studentski zahtevi nisu ispunjeni. Među publikom RTS-a je i značajan broj onih koji veruju da se na ulicama odvija „pokušaj obojene revolucije”, kao i da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Prihvatili su manipulativne narative vlasti. Ipak, studenti „menjaju kanal”. Ako se novo istraživanje uporedi sa istraživanjem koje je Crta radila u decembru 2024. godine, vidi se da su uspeli da priđu čak i gledaocima Javnog servisa. Iako je uticaj RTS-a snažan, njegovi gledaoci više ne prihvataju spinove vlasti u onoj meri u kojoj je to bio slučaj pre tri meseca. I sada više podržavaju studentske proteste.
U medijima i na društvenim mrežama proširio se snimak koji navodno prikazuje studente koji lažiraju scene gaženja protestanata u Kragujevcu. Ove tvrdnje demantovali su studenti Akademije umetnosti u Beogradu i objasnili da je reč o radu na njihovom studentskom filmu.
Jedna nadstrešnica je pala i stradalo je 15 ljudi, još dvoje je teže povređeno, a studenti i građani poručili su da ne žele koruptivni sistem, jer „korupcija ubija”. Skoro dva meseca kasnije, na izmaku 2024, predsednik Srbije je najavio „silovitu” borbu protiv korupcije u novoj godini. Ubrzo je rekao i da će građani već krajem januara „svakodnevno” imati priliku da vide „velike rezultate” takve borbe. Predsednik Vlade, sada u ostavci, Miloš Vučević, istakao je da neće biti pošteđeni ni „bahati pojedinci koji se kriju iza SNS i Vučića”. U februar smo zakoračili bez „velikih rezultata”. Još jedna u nizu najava „najžešće” borbe za sada liči na sedativ za uznemirenu i nezadovoljnu javnost na ulicama i one koji korupciju vide kao najveći problem sa kojim se Srbija suočava. Doza tog sedativa je, očigledno, bila slabija, jer ni studentima, ni građanima nije bila dovoljna da odustanu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
