Biće to najveći skup u istoriji Srbije, na kome će se okupiti pristojni, normalni ljudi, koji bi da sačuvaju državu od onih koji bi da je sruše, a grupa Srba sa Kosova na ovaj događaj dolazi peške. Ovo je scenario koji, uz gotovo istovetan izbor reči, sastavlja predsednik Srbije, već treći put u poslednjih šest godina. I to uvek u trenutku kada se nezadovoljstvo građana izlije na ulice. I ovog puta na masovne proteste vlast odgovara "originalnim" rešenjem - dovođenjem svojih pristalica ispred Skupštine Srbije.
Nekoliko prorežimskih medija objavilo je da su „blokaderi sa nacističkim obeležjima“ pokušali da blokiraju Radio-televiziju Kruševac. Znak i napis za koje se tvrdi da su nacistički, zapravo su logo i naziv pesme američkog hardkor pank benda Ded Kenediz.
U nizu spinova i optužbi na račun studenata, od predstavnika vlasti čuli smo i tvrdnje da su protеsti naneli „ogromnu štеtu srpskoj еkonomiji“ i da su nas blokaderi „uništili“. Reč je o manipulaciji, jer niti je šteta ogromna, niti su za pad privredne aktivnosti krive samo blokade. Njihov uticaj je u prethodna četiri meseca zanemarljiv, a pogoršanje privredne situcije u Srbiji velikim delom je posledica novog talasa opšte krize i usporavanja rasta zapadnoevropske privrede, kažu ekonomisti Milojko Arsić i Danica Popović. Dok vlast prebacuje odgovornost na blokade, kao da su počele iz nečijeg hira, a ne zbog toga što nisu ispunjeni studentski zahtevi, sagovornici Istinomera smatraju da će protesti na duži rok imati veći negativni uticaj na privredu.
Poziv „svi u zborove“, koji su studenti u blokadi početkom marta uputili građanima, bio je dovoljan da zborovi počnu da se organizuju širom Srbije – od Bogatića do Vračara. Ovakav vid organizovanja građana do sada je, prema podacima Crte, zabeležen u više od 70 mesta i nastavlja da se širi. Šta je zbor, kako funkcioniše i šta o njemu kažu studenti i zakon, a šta predstavnici vlasti?
Sve što vidim oko sebe i sve što dopire do mene mogu samo ovom rečju da obuhvatim. Ona istinabog iziskuje genitiv: uoči čega? - Pa uoči svega: uoči svega što bi moglo da se desi, uoči svega lepog što bi trebalo da se dogodi, i uoči onoga do čega nipošto ne bi smelo da dođe.
Tri mudraca su sa Istoka, gde god ovaj bio, došla pešice, studentski, da se poklone Isusu, tri domaća mudraca takođe su se poklonila svom božanstvu: vređajući mirne sugrađane dospeli su na internet i u medije, pa će na njima odmoriti oči onaj koji je u njima i rasplamsao blagosloveni žar.
Paralelno sa narativom da ne protestuju studenti već „stranački aktivisti“, predstavnici vlasti nedeljama plasiraju tezu da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Budući da od studenata nikada nismo čuli bilo šta o statusu Vojvodine, vlast, tabloidi i analitičari „povezali su neke ljude sa nekim prostorima“, manipulišući da su „vođe“ studentskih protesta pojedinci iz Vojvodine, koje su već etiketirali kao „secesioniste“ i „separatiste“. I ovaj spin služi da se skrene fokus sa ključnih tema koje su studenti pokrenuli, pre svega sa pitanja odgovornost za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 15 ljudi.
"Bila su neka deca, 15-16 godina, izašli su iz škole, ja sam se pojavio na terasi, oni su me gledali i samo je jedna devojka nešto uvredljivo uzvikivala, ovi ostali su ćutali, čudom se čudili kako i zašto stojim i ne pomeram se“. Ovo je (za sada) poslednja storija koju je javnosti predstavio predsednik Srbije, a koja (bi trebalo da) govori o tome kako on „nema problem s tim“ da se lično suoči sa bučnim kritičarima.
Posle tvrdnji da su svi studentski zahtevi ispunjeni, vlast je prešla na spin da se ne zna šta su zahtevi studenata, koji od 25. novembra blokiraju fakultete i protestuju tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti, međutim, nisu menjali svoje zahteve, već su ih samo konkretizovali.
Još nije poznato da li će drugo polugodište u školama početi 20. januara, odnosno da li će nastavnici i profesori ići u potpunu obustavu rada. O tome, kao i o predlogu Vlade da im se u martu i oktobru poveća plata za pet odsto, članovi prosvetnih sindikata treba da donesu odluku narednih dana. Pre nego što je sa njihovim predstavnicima seo za pregovarački sto, premijer Miloš Vučević zapretio je da nastavnici koji ne budu želeli da predaju u drugom polugodištu, više neće raditi u prosveti. Ovo nije prvi put da su prosvetni radnici izloženi pritiscima i pretnjama, što dokazuju i svedočanstva građana o političkim pritiscima koje je Crta prikupila još uoči izbora 2022. godine. Glavni mehanizam za kontrolu zaposlenih u školama je partijsko zapošljavanje.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
