Teorije zavera nisu samo neke prazne reči na internetu iza kojih stoji algoritam i mogu bezopasno da se dele. Tokom pandemije virusa korona pokazalo se koliko uverenja zasnovana na glasinama sa interneta mogu da utiču na zdravlje i odluke jedne osobe koje se tiču direktno njenog života. A slučaj roditelja žrtava masakra u školi „Sendi Huk” posebno je osetljiv. Aleks Džons koji je kao proizvođač i distributer neistina o ovom zločinu, ispostavilo se, inspirisao je masu ljudi koja je bila spremna da progoni i maltretira ove porodice i natera ih da se kriju i menjaju mesto stanovanja.
Kako rat u Ukrajini odmiče, a ratna razaranja i broj civilnih žrtva sve više rastu, množe se i dokazi o ratnim zločinima. Na optuženičkoj klupi pred sudom u Kijevu našao se prvi ruski vojnik kom se sudi za ubistvo nenaoružanog civila, a paralelno sa ukrajinskim pravosuđem i Međunarodni krivični sud vodi istragu o navodnim ratnim zločinima. Koji sudovi su nadležni, kada se mogu očekivati prva suđenja i da li Vladimir Putin i ruski vojni vrh mogu da budu krivično gonjeni za ratne zločine?
Darko Šarić je osuđen juče, prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, na devet godina zatvora zbog pranja novca. On je u pritvoru od marta 2014. godine, nakon što se predao policiji posle višegodišnjeg skrivanja.
Prve informacije o njemu u javnosti pojavile su se nakon objavljivanja crnogorske Plave knjige o kriminalnim grupama pre više od deceniju. Zaplena dve tone narkotika blizu Montevidea, akcija “Balkanski ratnik”, a potom hapšenje, dugogodišnji procesi, ponovljena suđenja i česta odlaganja, punili su medijske stupce.
Sudsko veće Specijalnog suda proglasilo je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB), optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bivši šef RDB-a Radomir Marković i bivši načelnik CRDB-a Beograd Milan Radonjić prvostepeno su osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su nekadašnji glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi RDB-a Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava RDB-a Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora. Neposredni izvršilac ubistva, odnosno osoba koja je pucala u Slavka Ćuruviju, prema obrazloženju presude je NN lice. Podsećamo kako se odvijalo suđenje koje je počelo 2015. godine.
Počasni predsenik SPS i narodni poslanik o tome da li se Slobodan Milošević pominje u presudi za ubistvo Ivana Stambolića („Pressing“, N1, 27.03.2018. godine)
Kada su huligani u februaru 2008. godine na nekoliko sati uspeli da okupiraju centar Beograda, zapale i kamenuju nekoliko ambasada, a dobar deo prodavnica u centru grada temeljno opljačkaju (sve pod izgovorom zabrinutosti za državno pravni status Kosova i Metohije i ustavni poredak) koaliciona vlast DS-G17-DSS brojala je poslednje minute.
Pljačka koju su izveli radnici javnog preduzeća "Putevi Srbije", koji su postali poznati kao drumska mafija, ocenjena je kao najveća pljačka u Srbiji nakon piramidalnih štedionica Dafiment i Jugoskandik, a to je i jedna od onih priča koje su dobile sudski epilog.
U poplavi raznih mafija čije je delovanje identifikovano na teritoriji Srbije nakon petooktobarskih promena, periodu kojim se bavi Istinomer Amnezija, tzv. "đubretarska" mafija bila je jedna od privih koja se našla na udaru zakona i koja je neko vreme plenila pažnju medija i javnosti.
Napad koji su organizovali navijači FK "Partizan" 17. septembra 2009. godine na goste jednog od kafića na beogradskom Obilićevom vencu koštao je života dvadesetosmogodišnjeg Brisa Tatona iz Francuske. On je u Beograd došao zbog fudbalske utakmice između Partizana i Tuluza, a preminuo je nekoliko dana pošto je pretučen i bačen u rupu duboku četiri metra.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
