U titlovanom video snimku sa javne debate o uvođenju obavezne vakcinacije u parlamentu Luksemburga, francuski profesor i lekar Kristijan Peron pogrešno je predstavljen kao bivši potpredsednik SZO. Govor u kojem Peron tvrdi da su vakcine protiv kovida usmrtile veći broj ljudi nego što je to učinio virus, na Fejsbuku je podeljen preko 6 hiljada puta i ima preko 200 hiljada pregleda.
Najlaganija varijanta korona virusa do sada, ušunjala se među nas potpuno neočekivano. Daleko zarazniji, ali simptomatski blaži omikron, bacio je naučnike pred novu zagonetku: Da li je mudro prepustiti se talasu optimizma koji kaže da se pandemiji konačno nazire kraj? Ono što nam poslednjih dana saopštavaju čelnici javnog zdravlja iz raznih krajeva sveta, pomalo je zbunjujuće. Svaki tračak nade ubrzo biva ugašen upozorenjima da ono najgore možda tek sledi.
Obdukcione analize predstavljaju zlatni standard dijagnostike uzroka smrti u celom svetu. U redovnim uslovima, obdukcije se vrše po tačno utvrđenim propisima — kada nije moguće jasno utvrditi od čega je osoba umrla. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije o pojačanom oprezu tokom obdukcija preminulih od kovida sa početka pandemije, u pojedinim krugovima i dalje „čitaju“ kao izrazitu zabranu obdukcija — odnosno, navodnu manipulaciju brojem umrlih. Svedočenja lekara i veštaka širom sveta, pa i Srbije, pokazaće suprotno.
Protivnici vakcina uporno spinuju neproverenim podacima iz javnih baza zdravstvenih institucija o potencijalnim neželjenim efektima nakon vakcinacije. Informacije unete u bazu treba uzeti sa velikom rezervom budući da nisu prošle nikakvu stručnu procenu.
Vodeći se nedokazivim spekulacijama iznesenim u studiji o stopi smrtnosti od kovida, jedan naučnik tvrdi da je šansa za smrtni ishod među mlađima od 70 godina koji se zaraze koronavirsom od 0.05 do 0.07 odsto. Naizgled minoran postotak deluje utešno van konteksta metodologije kojom se došlo do njega – i dok se ne prenese u realne brojeve.
Serija viralnih video klipova prikazuje diletantske eksperimente vršene neadekvatnim instrumentima, kojima se navodno dokazuje štetno dejstvo štapića za uzimanje brisa.
U viralnoj objavi, koja je potekla sa jednog foruma na hebrejskom jeziku, tvrdi se da je Fajzer vakcina u Izraelu usmrtila oko 40 puta više starijih ljudi i oko 260 puta više mlađih ljudi nego što bi to učinio kovid. Zastrašujuće, ali i neistinito.
Soda bikarbona leči rak; virus korona je napravljen u laboratoriji; podaci o preminulim osobama tokom epidemije su netačni... Sve te tvrdnje građani Srbije mogli su da čuju u medijima od lekara i uglednih stručnjaka. Kome oni polažu račune, osim - moralno - javnosti koja je dobijala protivrečne podatke, kako od njih, tako i od predstavnika najvažnijih institucija? Lekarska komora se oglasila u jednom trenutku, saopštenjem i pozivanjem na kodeks. Da li je vreme da se postavi pitanje odgovornosti lekara za obmanjivanje građana?
Vest iz jula ove godine, o tome da su obdukcijom tela umrlih od virusa korona pronađeni krvni ugrušci u skoro svakom organu, ponovo je uzburkala atmosferu među korisnicima Fejsbuka tako što je pretočena u dezinformaciju da ovu bolest izaziva bakterija, a ne virus, te da se ona ne prenosi sa čoveka na čoveka.
Jedna od najglasnijih zagovornica antivakcinaškog pokreta u Srbiji dr Jovana Stojković nedavno je podelila sa svoje “zvanične” Fejsbuk stranice objavu u kojoj citira deo iz dokumenta Svetske zdravstvene organizacije o navodno “neizbežnoj vakcinaciji” koja “samo ponekad uključuje i pismeno obaveštenje roditelja”. Istina je, međutim, da SZO ne preporučuje da se deca vakcinišu bez saglasnosti roditelja.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
